Чула сам за популаран тренд „празне коверте“. Код нас их није било. Међутим, догодило се нешто што заиста не могу да схватим. Толико, да ме ни празна коверта не би изненадила као што је ово!
Од када смо супруг и ја почели да планирамо свадбено весеље, ни у једном тренутку нисам размишљала о томе колико ће новца одређени гости ставити у коверту. Али, да будем искрена, на питање шта бих волела да добијем за поклон јасно сам одговарала: „Шта год да сте планирали боље ставите у коверту, то нам је потребније.“
Колико год да ми је било непријатно да изговорим ову реченицу, морала сам. Уосталом, свако жели новац само се сви праве фини, па не причају о томе.
Једноставно, данас живимо у времену када ће вам родитељи финансирати свадбу или ћете је ви и ваша јача/лепша половина сами исплатити. Супруг и ја смо спадали у другу категорију, а венчање смо планирали да исплатимо од добијених коверти. Стога, новац нам је био неопходнији од веш-машине, на пример.
Иако сам, онима који су ме питали, јасно стављала до знања да нам као поклон дају новац, уопште нисам размишљала о томе колико ће коверта бити „тешка“. Једино што смо желели супруг и ја је да будемо на „нули“. Није нам било важно да „зарадимо“ од свадбе већ да се тог дана са најближима и најдражима лепо проведемо, обележимо тај дан и након њега успемо да платимо целикупну организацију венчања… само то.
Весеље смо направили јер смо желели да крунишемо нашу љубав пред блиским људима. Да уживамо у тако важном дану и да се заједничким кораком попнемо на степеник који води ка најлепшим вратима – тамо где се крије наша будућа породица. И то нам је заиста било најважније.
Дан је прошао веома брзо, а сада је, већ сигурно, један од најлепших у мом животу. Од поклона смо успели да исплатимо све, а остало нам је и „преко“.
Ипак, догодило се и ово…
Чула сам за популаран тренд „празане коверте“. Код нас их није било. Међутим, догодило се нешто што заиста не могу да схаватим. Толико, да ме ни празна коверта не би изненадила као што је ово!
Пре него што вам кажем о чему је реч, морам да вам поставим једно питање: „Да ли бисте имали образа да дођете на свадбу без поклона, без ичега?! Притом да већ сутрадан причате како сте се „растурили“ од хране и алкохола…“
– Ја, не! А, ви?
Такве сам госте имала! Не много, али их је било. Толико довољно да схватим да људи више немају стида.
Када ме је једном приликом другарица питала колико новца да стави у коверту, рекла сам јој да се уопште не оптерећује. Све у складу са могућностима. Особи која је као поклон донела 30 евра, захвалила сам се на идентичан начин као оној која је дала 300. Нема разлике, поклону се у зубе не гледа.
Све могу да разумем. Немаштину поготову. Али, да се без стида и срама појавите без ичега – то не могу да разумем!
Увек полазим од себе. Колико год да немам, сет шоља или 10-20 евра бих могла да приуштим. Посебно јер се свадбе заказују месецима раније, и довољно времена има свако од нас да се на венчање појави са поклоном који (на неки начин) представља и захвалност младенцима на позиву. Пођите од тога да они финансирају ваше место које се креће у просеку од 23 до 27 евра.
Толико од мене. Ако грешим, реците.
Фото: Pixabay.com
Извор: Ало.рс
