Пре осам година, тада најстарија жена у региону, а данас нажалост покојна Фахрија Мучић, чији се животни век, према њеном казивању, протегао кроз три века, гостовала је у ауторској емисији Сеада Садиковића.
У тих десетак минута гледаоци су могли да се диве ведром и бистром Фахријином уму, несвакидашњој физичкој снази (тврдила је да има преко 115 година, а била веома витална и покретна), као и спремности да, и након што је изгубила два сина у истом дану, храбро настави да корача кроз живот и заслужи истинску срећу. Умрла је 2012, окружена бројним потомством, вољена и поштована.
Рекла је тада бака Фахрија да добро памти „турски земан“, као и њихово повлачење са ових простора. Сведок је многих ратова, памтила је борбе турске војске, Балканске ратове, Први и Други светски рат…
Говорећи о народу старе Подгорице и њиховом односу према суграђанима исламске вероисповести, бака Фахрија је истакла:
– То мало Турака што је било, е овако су нас православни држали – покушала је старица да, ширећи дланове, и гестовима дочара ону нашу изреку – као мало воде на длану.
Истакла је да су Староподгоричани били спремни и залогај из уста да дају комшијама муслиманима:
– Љубили богами, држали, све један другога пазили. Ако није могао (муслиман) – помогао му је (Србин). Нема тога богами (више), нема тога, нема… оценила је бака Фахрија, и разговор о комшијама закључила следећим речима:
– То су били Срби, прави Срби! Они кршни!
Извор: Srbija Danas/IN4S
