За Преображење се везују и многобројна народна веровања и обичаји
Српска православна црква и верници данас славе велики празник – Преображење Господње.
Овај празник посвећен је сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када је он најавио своје касније страдање и славу.
Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се Христос пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.
На Преображење се преображава и лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода постаје хладнија, па није за купање.
Код људи се, према народном веровању, такође дешавају промене – ко је преко лета поцрнео, почиње да бели.
На Преображење се и небо, у глуво доба ноћ три пута преображава. Ко то види и другом обелодани, веровало се да ће изгубити разум. Због неких сличности са Богојовљењем, Преображење се назива и летња Богојављенска ноћ.
Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив и крмељив.
Сматра се да није добро плакати на Преображање, јер ће тај плач прећи у навику.
У Србији је 30 храмова посвећено Преображењу. Међу њима су најпознатије цркве Преображења у Београду, Панчеву, Сокобањи, Смедеревској Паланци и преображењски манастир у Овчару, српској Светој Гори. У православним храмовима се на Преображење износи и благосиља нови род грожђа, које се према православном српском обичају, први пут једе на овај празник.
У неким крајевима у Србији на Преображење се беру лешници и преко целе године чувају за лек, кад некога заболи уво. Веровало се да ће, када се болеснику дају такви лешници да их поједе, он оздравити.
Био је обичај да девојке и жене тог дана одраде од сваког женског посла по мало, како би целе наредне године биле вредне.
У Гружи су на Преображење жене деци везивале црвеним концем парицу око врата или на капу качиле десну шапу од кртице – да их чувају од урока.
У народу се обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина.
Извор: Телеграф.рс