Први пут за осам година Русија би могла да престигне Саудијску Арабију и избије на четврто место земаља са највец́им резервама страног новца, племенитих метала и осталих хартија од вредности, процењује Блумберг
Руске златне и девизне резерве надмашиће резерве Саудијске Арабије. Тако ће Москва „прескочити“ Ријад на међународној ранг-листи, а испред ње ће и даље бити Швајцарска (3), Јапан (2) и Кина (1).
Стабилно растуће залихе вероватно ће омогућити Русији појачан утицај у оквиру ОПЕК-а и стабилизовати њену националну валуту рубљу, чак и у случају пада цена нафте.
Слаба потражња нафте
Процену су дали аналитичари Блумберга, који су закључили да су руске међународне резерве порасле за 45 одсто у последње четири године, док је према подацима које је објавила Централна банка Русије, та цифра износила отприлике 520 милијарди долара крајем јула.
Током истог четворогодишњег периода, залихе саудијског злата и девиза смањиле су се за четвртину, са 700 милијарди долара у априлу 2015. на 527 милијарди у јуну 2019. године, чиме је смањена велика разлика између Москве и Ријада.
Занимљиво је да обе економије зависе од извоза угљоводоника, а ситуација на нафтном тржишту све је неизвеснија.
Агенција је оценила да су текући трговински ратови, који су већ проузроковали колапс транспортне индустрије широм света, главни разлог за веома слабу потражњу за горивом. Нерешени трговински спор између Кине и Сједињених Америчких Држава и увођење нових америчких царина на кинеску робу у септембру само ће погоршати постојећи тренд, гурајући потражњу за транспортним горивом и цене нафте у даљи пад.
Ако се догађаји буду одвијали на тај начин, Саудијска Арабија ће морати да троши новац из својих резерви, док је у Русији ситуација другачија.
Пад вредности америчких хартија од вредности
У протеклих неколико година, Русија је константно нагомилавала злато, чиме је постала највећи светски купац племенитог жутог метала у првој четвртини 2019. године, истовремено драстично смањујући своје власништво над америчким државним хартијама од вредности у оквиру такозване акције дедоларизације (од 160 милијарди долара почетком 2013. на 10,8 милијарди долара у јуну 2019. године).
Саудијска Арабија држи више од 170 милијарди у америчким државним хартијама од вредности, али су њене златне резерве износиле свега 0,08 одсто од јуна, док је удео племенитих метала у резервама Банке Русије скочио са 3,5 на 18,6 одсто током петогодишњег периода.
У међувремену је добит америчких државних хартија од вредности прошле недеље опао на рекордно ниске вредности — мање од два одсто годишње. Злато обара дугорочне рекорде, пошто је цена за једну унцу (30 грама) порасла са 1.280 долара почетком јуна на 1.530 долара прошлог петка.
Очекује се да ће цена тог племенитог метала и даље расти услед све већих забринутости инвеститора због надолазеће глобалне кризе или такозваног „зида забринутости“, који укључује трговинске ратове, „брегзит“, политичку кризу у Венецуели, протесте у Хонгконгу, ескалацију тензија у Ирану, обновљени сукоб између Индије и Пакистана због спорне регије Кашмира…
Нагомилавање утицаја?
Са „зидом забринутости“ на видику, инвеститори не желе да ризикују, што им не оставља друге могућности него да новац пребаце са залиха на злато, што ће подстаћи потражњу за тим племенитим металом и проузроковати скок његове цене. Аналитичари швајцарске банке „Јулијус Бер“ верују да ће у наредна три месеца злато поскупети на 1.575 долара за унцу.
Након тога ће вредност руских златних резерви порасти, што практично гарантује четврто место на међународној ранг-листи.
– ОПЕК више не може да игнорише Русију због њеног значаја као извозника нафте и њене економије. Руси ће наставити да раде само онолико колико је довољно да сарађују са Саудијцима у производњи нафте – преноси Блумберг речи Елине Рибакове, заменице главног економисте Института за међународне финансије у Вашингтону.
Осим што ће добити више утицаја у оквиру ОПЕК-а, растуће међународне резерве Русије гарантоваће стабилност рубље без обзира на колебања светских цена нафте.
Извор: rs.sputniknews.com
