Српска тробојка вијорила се на крову Беле куће. Савезништво се распало почетком 90-их и почетком рата у бившој Југославији, а све је кулминирало кампањом 1999. и НАТО бомбардовањем Србије под патронатом САД и потом признавањем независности такозване државе Косово. Сада, 20 година након агресије, дошло је време да Београд и Вашингтон поново постану савезници.
Грегори Копли, аналитичар и уредник америчког часописа „Одбрана и инострани послови“, објаснио је какви су тренутни односи Србије и САД.
“Америчко-српски односи се неупитно и значајно побољшавају, али и даље постоје бројна затегнута питања између две државе. САД су под Клинтоновом администрацијом (1993-2001) посебно угрозиле америчко-српске односе и стабилност Балкана стварајући вештачку албанску државу Косово у историјском срцу Србије. Упркос чињеници да већина високих званичника америчке владе сматра да је Косово срамота и претња регионалној безбедности, сада је готово немогуће да било која америчка влада врати време и одбаци Косово. Клинтонова администрација је такође ставила САД у такав положај да су пружале подршку Хрватској, Албанији, и Босни и Херцеговини на намерну штету Србије. Тачно је да Србија тада није добро стратешки играла, али САД сада морају да живе с последицама Дејтонског споразума и многим другим”.
Да ли је споразум Београд-Приштина могућ и колико САД могу тамо помоћи?
“Па, САД морају да помогну зато што су проузроковале проблем и зато што би се непоступањем у основи допринело нестабилности, што би било у корист само, на пример, Русије у региону. Међутим, за постизање било каквог споразума Вашингтон би морао да изврши притисак не само на Приштину, већ и да обухвати читав покрет „велике Албаније“, укључујући и садашњу владу у Тирани, као део албанске целине, те да доследно примењује политику и притиске, да дословно сузбије агресивни експанзионизам албанског покрета, посебно вођен оним што би се могло описати као налет Ослободилачке војске Косова (ОВК). САД су натерале НАТО да прерано укључи Албанију у војну алијансу, тако да сада Вашингтон то мора да искористи како би обезбедио да се центар албанског одлучивања врати у Тирану, а затим да јој помогне у обезбеђивању да се ОВК покрет доведе под њену контролу, уместо да покрет контролише Тирану.
Шта мислите о предлогу професора Дарка Трифуновића да Београд треба да преговара са Тираном уместо Приштине и да би требало да захтева град Скадар за територију Косова (без севера – тако да Србија никада не призна независност Косова)?
“Предлог др Трифуновића био је први пробојни концепт који смо видели у наизглед неизрецивом спору Србије и Косова, али није изненађујуће да није било одговора ни од Приштине ни Тиране. Тренутно, покрет „велике Албаније“ у региону, укључујући и Црну Гору и Северну Македонију, наставља се без озбиљног противљења међународне заједнице. Предлог др Трифуновића барем нуди међународној заједници, а посебно САД, повратак у ситуацију да се заустави албански експанзионизам и да се обнови Србија тако да би, као што је то историјски била, постала стабилан и одговоран играч у региону, заиста један од ретких стабилних и одговорних играча”.
Како видите решавање косовске кризе?
“Сада смо на почетку процеса и никако близу решења. За Србију ће то решење донети мало бола, али међународна заједница мора да се испуни својих обавеза, јасно речених још из Версајског уговора, како би обезбедила да Србија задржи приступ мору и своју територијалну целину. Резолуција Косова сада је део холистичког регионалног приступа”.
Турска је набавила системе С-400. Како мислите да ће то утицати на позицију Анкаре у НАТО?
“Турска набавка руског система противваздушне одбране С-400 већ је драматично нарушило положај Турске у НАТО, али Ердоганова влада верује да би НАТО оклевао да Турску протера из савеза због страха да би онда у потпуности постали зависни од Русије и да би престала размена обавештајних података са САД у вези с НРК-ом (терористички покрет у Кини) с обзиром на то да турски МИТ (Национална агенција за обавештајне послове) снажно продире у муслиманска подручја у Кини”.
Како видите утицај Русије на Балкану, али и Турске и Кине? Да ли су САД у рату с тим силама око утицаја на Балкану?
“Што више САД игноришу своје обавезе на Балкану – у суштини удаљавајући се од нереда који је створила Клинтонова администрација – то ће друге силе увидети више могућности. Јасно је да све док се САД не суочи са експанзионизмом „велике Албаније“ од подривања региона, лакше је, посебно Турској, да покуша поново да уђе у регион као „надмоћна“ земља како тврди да би требало да буде. Русија има историјске интересе и утицај у региону, али Русија је најмањи проблем Вашингтона, осим ако положај САД не настави да форсира Русију да делује као сурогат или подршка Народне Републике Кине или Турске продирању у то подручје. Турска је највећа претња америчким интересима на Балкану, а то, наравно, укључује и Грчку. Тренутни расплет између Турске и САД-а може, у ствари, бити најбоља прилика да САД почну да се понашају у складу са сопственим интересима на Балкану и као подршка својим главним савезницима тамо, почев од Грчке и Србије, али укључујући и Словенију, Бугарску, Мађарску и Румунију”.
Што се тиче Турског и Северног тока, да ли ће САД дозволити Европи да испоручује гас из Русије и која је ваша алтернатива европским земљама да избегну америчке санкције?
“Јасно је да способност избегавања америчких санкција сада нешто што разматрају западноевропске државе, чланице НАТО. Уколико САД не осмисле неке друге механизме за задовољење европских енергетских потреба, тешко ће приморати своје европске савезнике да одбију куповину енергије од Русије.
Да ли очекујете да ће неки од осумњичених за ратне злочине попут Рамуша Харадинаја бити осуђени у Хагу?
“Да би Међународни кривични суд уопште задржао било какав кредибилитет, злочинци из ОВК морају да одговарају”.
Колико је реална опасност од ИСИС-ових бораца који се враћају на Балкан?
“Нема сумње да би Турска и Иран подржавали акције ИСИС-а и других радикалних џихадских организација у покушају да постигну своје стратешке циљеве у региону. Турска и Иран посебно имају интерес за дестабилизацију Балкана и југоисточне Европе, а Албанија и Босна и Херцеговина су се, без обзира на разговоре са ЕУ и НАТОм, показале подложним џихадистичким покретима”.
Извор: Ало.рс
