За Војина Марковића 2006. година, била је кобна. Овај дечак из Варварина имао је три године када му је дијагностификована адултна акутна лимфобластна леукемија.
Његова породица каже да је болест откривена сасвим случајно и да ништа није ни наслућивало да ће се Војиново безбрижно детињство претворити у ужас. Његова мајка Данијела Марковић каже да су то били најгори дани за њихову породицу.
„Нисам могла да се помирим са тим да је мој син јединац болестан. Чинили смо све како би излечили Војин. Годину дана смо били у Београду, на лечењу“, прича Данијела.
Међутим ова прича креће много раније. Годину дана, пре открића да је њихово дете болесно, Млађан и Данијела са сином су кренули на море у Црну Гору и одлучили да у повратку са мора сврате у манастир Острог.
Када су стигли до манастира у дворишту је била огромна гужва, па су Данијела и Млађан одлучују да је боље да други пут дођу јер је за Војина тада двогодишњу бебу било превише вруће.
Неколико месеци касније, њихов син Војин обољева и креће на лечење у Београд, а прогнозе су, како прича Војинова мајка, за породицу биле обесхрабрујуће. Војинова породица истиче да су у Београду, на Институту за мајку и дете, Војина лечили најбољи лекари и да су им бескрајно захвални. Породица Марковић одлучује да оде у манастир Острог и последње наде и молитве упућују Светом Василију Острошком.
„Мој супруг и ја смо се договорили да одемо на Острог. Чули смо разне приче о излечењу болесних и чудотворности овог свеца. Падала је киша и сећам се да смо имали много проблема да стигнемо до манастира. Војин је имао три године, а ми никада пре тога нисмо били у овом манастиру. У једном тренутку је Војин узео тату за руку и повео га до моштију Светог Василија Острошког.
„Остајем сама, а после минут – два видим Војина који и мене хвата за руку и води ме кроз масу. Изненађена што моје дете тако реагује, иако никада пре тога нисмо били овде, лепо објашњавам Војину да морамо да сачекамо ред.
Тада ми је пришла нека жена и рекла како Војина „зове Свети Василије Острошки“ и тада нас сви пропуштају“ – прича Данијела.
Војинова мајка је тада над кивотом острошког свеца дала заклетву.
„У делу где су мошти остајемо Војин, мој супруг Млађан и ја, као и једна жена у инвалидским колицима. Монах нам чита молитву за здравље, а ја се тада заклињем да ће ову нашу причу кад-тад чути цела Србија“, каже Данијела.
Недуго по повратку са Острога, тачније три месеца касније, Војинове дијагнозе на Институту за мајку и дете су све боље. После осам месеци интензивног лечења Војин је потпуно здрав. Данас, поред Војина, ова породица је бројнија за још једног члана, Војинову сестру Дуњу. Војин се професионално бави фудбалом и иде у средњу школу.
Извор: Курир.рс
