Данас ступа на снагу нови правилник о утискивању идентификационих ознака, обавестило је Министарство унутрашњих послова све који обављају технички преглед широм Србије.
У преводу на разумљив језик, правилник МУП-а предвиђа да се с бројем шасије или мотора који је нечитљив, зарђао или избледео макар у једној цифри или слову не може проћи технички преглед док се возило не подвргне форензичком прегледу или вештачењу. То значи да ће од данас возачи бити враћени са техничког прегледа чак и ако не може да се прочита или дешифрује један од бројева или слова у ознаци.
У том случају, на техничком прегледу прави се извештај с напоменом шта то тачно не може да се види или пронађе, с којим затим власници возила одлазе у МУП. Процедура тече тако што у МУП-у обављају тај форензички преглед, који кошта око 5.000 динара, а ако установе да број не може у потпуности да се утврди форензичким прегледом, онда се мора обавити вештачење, које кошта око 25.000 динара.
Након завршене процедуре доноси се одлука о утискивању ПУС бројева. У енигми шта је ПУС број крије се акроним од „По упутству СУП-а“. Али ту услугу не обавља МУП, већ за то овлашћен технички преглед. Уз ове трошкове, возаче неумитно чека и трошак за два техничка прегледа, први с којег је враћен и поправни, што је два пута по 4.000 динара, колико већина техничких прегледа кошта. Следи и трошак за издавање нове саобраћајне дозволе, који износи око 1.300 динара и, обрни-окрени, одоше триста евра док се трепне.
Из праксе се зна да велики број аутомобила које увозимо, на пример, из Немачке, Италије или Француске, има замењен мотор, што се код нас не признаје, па је од данас и то велики проблем. Од сада такве аутомобиле купци неће моћи да региструју, зато што се оригинални број шасије не слаже са мотором. Да се нешто слично дешава у земљама ЕУ, проблема уопште не би ни било. Наиме, у тим земљама мотор се сматра резервним делом и може да се мења, а власништво аутомобила везује се само за број шасије.
Дуги низ година говори се о томе да власништво над возилом код нас не би требало да се везује за број мотора, чиме бисмо се усагласили са правилима Европске уније, али ништа се не чини.
У Министарству унутрашњих послова имају изговор да до сада није било предлога за измену прописа који код нас важи. У складу са Правилником о регистрацији моторних и прикључних возила, који се примењује дуги низ година, прописано је да јединствени регистар возила, који се води у информационом систему овог министарства, између осталог, садржи број шасије и број мотора возила. Сходно правилнику, податак о броју мотора уписује се и у чип саобраћајне дозволе.
Дакле, чека се да неко предложи укидање те превазиђене одлуке и да се мотор третира као резервни део. Ко би требало да предложи укидање, нисмо успели да разлучимо. Може ли то да учини један грађанин, неко правно лице, одбор, Агенција за безбедност саобраћаја… остаје енигма до даљег. То би био само корак ка Европи и усаглашавању правила по европским стандардима. Док се то не деси, остаје овај намет, непотребан и скуп.
Ако се зна да у Србији има око два милиона возила, с обзиром на старост и стање возног парка свако пето или бар шесто возило биће на списку оних са нечитким бројем шасије или мотора. Број шасије се много лакше проналази од броја мотора, јер он може да буде скривен, или да га једноставно нема, ако је био замењен у иностранству. Ту не вреди ни огледало на шипци, ни дизалица, лампица, јер сваки модел има неко своје место…
Бизарно звучи, али може да вам се деси: ако радник на техничком прегледу не уме, неће или не зна да пронађе скривени број – ето трошка, стреса и муке.
Без обзира на то, свака грешка настала као неукост радника на техничким прегледима или у МУП-у, све пада на терет возача. Груба рачуница каже да ће се од возача у Србији на овим пословима накнадне идентификације узети око 30 милиона евра.
У праву је Зоран Пешевски, председник Удружења српских техничких прегледа, који тврди да су ово невероватни намети и да правилник нема сврхе. Да ли се ти бројеви виде или не виде, не утиче на безбедност саобраћаја. Зато се залаже да је хитно и потребно наћи решење и за власнике половњака из увоза.
Зашто се та законска регулатива код нас разликује од оне у Европи, као и зашто се мотор не третира као заменски део, кад он то фактички јесте, МУП није задужен да одговори. Искуства власника ауто-плацева на којима се продају половни аутомобили говоре да је отприлике сваком трећем аутомобилу у Европској унији замењен мотор. То је за возаче у ЕУ потрошан материјал и некад им то чак и гаранција покрива, и зато неусклађеност овог прописа између Србије и земаља ЕУ купцима у нашој земљи прави велики проблем.
Специјализовани сајт половниаутомобили.цом истраживао је ову тему и утврдио да је главни проблем у томе што када увозите ауто, можете да прођете увозну (царинску) процедуру без обзира на стање броја мотора, а притом држава наплати све дажбине.
Међутим, да би ауто могао да се региструје, мора да прође испитивање АМСС-а. Ако они утврде да број није видљив, односно да је толико оштећен да не може да се прочита, читава прича има тужан крај. По новом правилнику то возило не може да се региструје а то је онда прави финансијски и правни ћорсокак.
Сви су редом збуњени, власници техничких прегледа морају да поступају по новом правилнику и многи признају да им баш није јасно како ће се одвијати у пракси. А возачи – ко њих пита.
Извор:srbijadanas.com
