Патријарх Павле подржавао је поделу Косова и Метохије, записао је Добрица Ћосић, бивши председник СРЈ, у својој књизи “У туђем веку 2“, који представља његове записе, врсту дневника.
Ћосић је у књизи, за коју је тражио да буде објављена после његове смрти, препричао свој разговор с патријархом Павлом из септембра 2004.
Како је навео, он је патријарху изложио свој предлог за животну коегзистенцију албанског и српског народа и тек пошто је чуо предлог о хиландаризацији српских манастира, патријарх се “сагласио са територијалном поделом КИМ“
– Скоро ће две године од последњег разговора с патријархом. Јуче ме позвао да дођем у Патријаршију у 11 сати. Патријархов шеф кабинета, увек љубазан и озбиљан Момир Лечић, сачекао ме на степеништу Патријаршије. Ту званичност потврдио је патријарх, који ме је сачекао стојећи на средини свог кабинета – наводи се књизи.
– Питао ме је да ли сам сагласан са ставом Цркве о неизласку Срба на изборе за “косовски парламент“. Рекао сам да сам и ја саветовао Србе да не иду на изборе, јер су робови и логораши. Бесмислено је да логораши бирају кандидате за команданте својих логора – наводи се.
– Онда сам му изложио предлог за животну коегзистенцију албанског и српског народа. Пажљиво ме слушао и тек када сам му изложио предлог о хиландаризацији спрских манастира и нашем демографском паду, он се сагласио са територијалном поделом Косова и Метохије. И он је убеђен да Шиптари и Срби не могу да живе заједно, нити верује у идеју помирења садашњих нараштаја – наведено је.
Ћосић наводи да су демографске чињенице биле за патријарха главни аргумент да од јужне српске покрајине спасе било шта.
– Те катастрофалне демографске чињенице биле су за патријарха Павла главни аргумент да се од (тзв.) Косова нешто спасе јер за рат нисмо спремни, нити за (тзв.) Косово треба ратовати. Његово мирење с мојим предлогом сматрам доказом да су Срби у духу изгубили (тзв.) Косово – записао је Ћосић и додао да је поглавара СПЦ подсетио да Црква није ништа урадила на организовању међународног скупа о универзалним, хришћанским вредностима православне и српске духовне баштине на КиМ.
Извор: Ало
