Лимар, као и сваки други занатлија, посао учи кроз праксу и рад са мајсторима на градилишту, а све то како би постао „уметник своје врсте“.
Постаје јасно да тржишту рада све више недостаје занатлија, док млади нису спремни да уче занате и посвете се томе да постану мајстори. С друге стране, познаваоци тврде да је „имати занат у рукама“ један од најсигурнијих начина опстанка, јер у Србији зарада занатлија месечно током сезоне достиже чак и више од две хиљаде евра.
Рекло би се да ипак у данашње време, занатска занимања поново добијају значај и постају цењења, а један од најтраженијих је лимарски. Лимар, као и сваки други занатлија, посао учи кроз праксу и рад са мајсторима на градилишту, а све то како би постао „уметник своје врсте“.
Како нам је рекао један лимар из Луновог села код Ужица, већина младих нажалост, само рачуна колико су новца за дан зарадили, а не размишљају колико треба да се ради док се не стекне „звање“ мајстора. „Тајна“ мајсторства, за почетак, лежи у томе да се прорачуни не праве на крову, већ раније
По правилу, инжењери треба да направе прорачун, а лимар да добије шаблон и скицу по којима ради. Међутим, мајстор временом, ако наравно учи и прати све, постане способан да сам ради без тих шаблона.
– Прави мајстор временом постане способан да види и замисли линије које нико други не види. Према тој замисли он кроји лим. Наравно, остави мало ‘у плусу’ да би средио линију када га поставља. То је уствари уметност, јер сваки занатлија је заправо уметник – објашњава саговорник.
Као оно што је за посао лимара најбитније истиче да је исто као и за сваку уметност – потребно је много стрпљења и времена, а каже да се од лима може направити све што се замисли. Зарада, како је објаснио, зависи од преузетог посла, а може износити од 100 па чак и до 300 евра дневно. Ипак, како истиче, треба рачунати и расходе, као што је исплата помоћника, јер како каже, један лимар не може сам да ради већи посао. Наравно, треба уврстити и то да таква примања лимари немају током целе године, јер се зими ретко може радити на крову. Наравно, није ни лети лако зарадити новац јер су температуре на крову знатно веће него на земји или у хладу.
Рачуница се прави по дужном метру. Тако да се на пример олуци постављају по просечној цени од четири евра по метру. Покривање конструкција лимом се наплаћује по квадратном метру, а цене се формирају по разним основама. Зависе и од величине покривке, каква је конструкција али и од висине на којој се ради.
– Није исто радити на пет метара и на 20 метара висине – истиче.
Што је већа висина конструкције, повећавају се и цене.
– На пример, када су ниже покривке, мада зависи и на какву конструкцију се стављају, рецимо дрвену, цене се крећу од једног до шест или седам евра – рекао је лимар.
Цена зависи и од врсте покривке. Постоји више врста лима, па је тако рецимо, за постављање фалцованог лима најскупља цена рада, јер га је најтеже постављати. Цена за постављање тог лима се креће између шест и 10 евра по квадратном метру.
Фото: Pixabay.com
Извор: Srbijadanas.com/ Блиц.рс
