Климатске промене у свету су очигледне, али нећемо скоро садити брескве код Санкт Петербурга. Штавише, неки подаци говоре да ће загревање заменити захлађење.
Руски Далеки исток је у последње време погодио велики талас поплава. Многи су то повезали са променом климе, о чему се већ дуже време много говори. Чак је председник Русије Владимир Путин на самиту о производњи и индустријализацији навео податак да се ваздух на површини земље у Русији два пута брже загрева, него у остатку планете.
Професор са катедре за климатологију и праћење природне средине Петербуршког универзитета Генадиј Менжулин такође је приметио да се ваздух посебно загрева у источном и североисточном Сибиру.
– То се дешава због циркулације ваздуха у атмосфери, због чега се ваздух више загрева ка половима, а мање око екватора. Једноставно је тако – објашњава Менжулин.
Шта је узрок загревању? Постоје различите теорије. Данас је најраширенија теорија антропогенског загревања, тј. да је човек главни кривац за повећање штетних гасова у атмосфери. Међутим, професор са Руског државног геометеоролошког универзитета Олег Покровски подсећа да то још увек наука није доказала.
– Штетни гасови се повећавају, али се зна да се и у прошлости, како су показала истраживања леда на Антарктику, неколико пута повећавала концентрација угљендиоксида у атмосфери, након чега се она смањивала. Због чега се то дешавало, нико не зна. И сада се дешава повећање концентрације угљендиоксида у атмосфери, што наравно доводи до повећања температуре. То је очигледна веза. Међутим, шта је прави узрок тога, до данас није откривено – додаје он.
У тражењу „криваца“ за климатске промене научници су стигли и до крава, које током преживања хране испуштају велике количине метана у атмосферу. Тврди се да су оне одговорне за 9,5 одсто укупне загађености од гасова стаклене баште и метана.
– Наравно, и краве, као и људи кривци су за то, јер испуштају метан који такође загађује. Али је од тога ефекат много мањи – сматра Менжулин.
Професор Покровски највећи проблем види у загађивању мора и океана.
– Последњих година много се повећало загађење површине океана. Највише због пластике која се шири океаном и изазива велики број негативних последица. Нико не говори да је у нормалним околностима размена угљендиоксида између атмосфере и океана много пута већа од те која се ослобађа људском делатношћу. Загађењем океана ми фактично блокирамо апсорпцију океана угљоводоника. Биомаса у океану је на десетине пута већа од биомасе на копну. Замислите да је површина океана прекривена, да је блокирано узимање угљендиоксида из атмосфере. То води ка нарушавању равнотеже у атмосфери, као и деградацији биомасе океана. Овај фактор је значајнији од људског фактора на копну – наглашава руски професор.
Покровски је један од оних научника који изражава велике сумње у то да се планета убрзано загрева, тим пре у апокалиптичне сценарије. Професор подсећа на врло интересантну чињеницу о којој нико не говори: метеоролошке станице се сада налазе у близини великих градова, ауто-путева и самим тим је логично да оне повећавају пораст температуре.
– Наравно да је тамо повећање температуре много брже, него у средњој атмосфери. Бележе се најдраматичнији показатељи. На пример, у САД су истраживања показала да се 85 одсто метеоролошких станица налази у зони такозваних ‘топлотних острва’. Због затварања метеоролошких станица које су удаљене од градова, што је све чешће, имамо проблема и са временским прогнозама, јер су репрезентативне станице управо оне које су удаљене од градова – умирује Покровски јавност.
Он додаје да још увек не знамо шта се дешава на већем делу копна, нарочито у далеким крајевима Русије који су ненасељени. „Посебно јер Русија нема своје метеоролошке сателите, већ користи податке америчких и европских сателита“, додаје климатолог.
Професор се сећа да су још 60-их година биле популарне теорије да ће код Лењинграда до краја 20. века расти палме, брескве и кајсије.
– Ево, данас овде нема никаквих брескви ни кајсија, једва да и парадајз успева. Што се тиче будућности, то је врло магловито. Узрок загревања нико није открио. Када се бавиш анализом реалних података, а не неких фантастичних модела које предлажу неке присталице загревања, оне показују потпуно супротне закључке. Неки резултати показују да може наступити кроз неко време и захлађење – закључио је климатолог.
Извор: Информер
