Канцеларија за буџет Конгреса објавио је у уторак свој ажурирани дугорочни извештај о буџету, којим се предвиђа фискална ситуација земље у наредних 30 година.
Упркос снажној економији, нација остаје у несигурној и неодрживој буџетској позицији, баш као што је била прошле године. Јавни дуг ће порасти на скоро један и по пута већу економију у наредним деценијама.
Извештај такође наглашава високе улоге питања пред Конгресом – наиме, да ли законодавци донети нови плафон за државну потрошњу. Тренутни предлог који су изнели Демократе повећао би потрошњу за најмање 357 милијарди долара током две године, што би још више повећало дугорочни дуг.
Закључак је следећи: ако Конгрес жели да избегне дужничку кризу, сада мора да примени снажна ограничења потрошње.
Први корак је да се одбаци споразум који су предложиле Демократске странке. Умјесто тога, Конгрес би требао дати приоритет есенцијалним федералним функцијама, као што је национална одбрана, и смањити расипне и дуплициране домаће програме у којима савезна влада не би требала имати никакву улогу.
Дугорочно гледано, смањење дискреционог трошења неће бити довољно за стабилизацију дуга. Прави покретачи дуга су наши главни програми за остваривање права: социјално осигурање, Медицаре и Медицаид. Реформа ових програма је од суштинског значаја ако жели да се избегне дужничку кризу и дугорочно сачува те програме.
Ево четири кључна налаза из извештаја:
1. Државни дуг наставља да расте неодрживом стопом.
Канцеларија за буџет Конгреса предвиђа да ће до краја ове године јавни дуг износити 78 одсти бруто домаћег производа.
Током наредне деценије, дуг ће расти за још 14 процентних поена БДП-а, а за 15 година, национални дуг ће бити већи од укупне економије.
За 30 година, предвиђа се да ће дуг порасти на 144 одсто БДП-а, што је скоро двоструко више од садашњег нивоа. И то би могла бити оптимистична пројекција, будући да претпоставља да ће смањења пореза за 2017. бити дозвољена и да дискреционо ограничење потрошње није подигнуто у наредне две године.
Међутим, чак и ако се пореске олакшице за 2017. године поставе сталне (оне тренутно истичу 2025. године), приходи ће и даље расти, јер Американци постају богатији током времена, па ће се више плата бити опорезивано по вишим пореским стопама.
Ако Конгрес дозволи да се смање порези, дефицит ће и даље расти, јер чак и са повећањем прихода, потрошња расте још бржим темпом.
Према овим алтернативним претпоставкама, у извештају се наводи да би дефицит могао бити 774 милијарде долара виши од својих основних процена у 2029. То је преко 2,1 билиона долара годишње.
До 2049. године, Конгресна канцеларија за буџет процењује да би национални дуг могао бити више него двоструко већи од економије – што је огромна стопа од 219 БДП-а и наставља да расте.
2. Други буџетски споразум ће погоршати ствари.
Као што је наглашено алтернативним фискалним сценариом, одлуке које Конгрес доноси данас имају дугорочне последице.
Закон о буџету од 2018. године повећао је потрошњу за 296 милијарди долара током две године. Међутим, процене су показале да би се законом могло додати више од 2 билиона долара дуга више од једне деценије. Плаћено је само делић нових средстава.
Конгресна канцеларија за буџет проценује да ако Конгрес не дозволи да Закон о контроли буџета остане на снази за фискалне године 2020. и 2021., дискреционо трошење у 2029. години ће бити за 220 милијарди долара више него што би било одржавањем ограничења.
До 2049. године, годишња дискрециона потрошња била би скоро 600 милијарди долара већа него што је то садашњим законом. А то је само претпоставка да потрошња „само“ расте по стопи инфлације од 2020. године.
План који су изнеле демоократе повећао би потрошњу за 176 милијарди долара у 2020. години и 181 милијарду долара у 2021. години, добро надмашивши инфлацију. Америка то себи то не може да приушти. Уместо тога, Конгрес би требало да усмери савезне трошкове на уставне дужности владе.
3. Време реформских питања.
Један налаз из извештаја је да што прије Конгрес започне сапровођње реформи, то ће бити мање болно за Американце. Што дуже Конгрес чека, значајније и нагле промене политике ће морати да буду. Ове промене ће вероватно доћи у облику смањења накнада, већих пореза или обоје.
На пример, ако Конгрес постави циљ смањења односа дуга према БДП-у на његов историјски просек (42 одсто) у наредних 30 година, а који је започео данас, то би захтевало смањење од 2,9 одсто БДП-а у примарном дефициту сваке године.
Међутим, ако би Конгрес чекао 10 година да почне са спровођењем реформи, износ смањења дефицита потребан да би се испунио циљ од 42 одссто би се повећао на 4,4 одсто БДП-а годишње.
Канцеларија за буџет Конгреса сугерише да би млађи и будући Американци плаћали највећу цену за одлагање реформи, пишући да би „одлагање промена политике смањило добробит млађих генерација у поређењу са ситуацијом у којој су се политичке промене догодиле раније“.
Будуће генерације ће вероватно имати ниже приходе од својих родитеља и видеће ниже економске могућности током свог живота.
4. Права и камате на дуг изазивају раст потрошње.
Главни покретачи државног дуга и даље су издаци за социјално осигурање, Медицаре и Медицаид. До 2049. године, конгресна канцеларија за буџет предвиђа да ће Медицаре и социјално осигурање заједно чинити три четвртине државног дуга.
Предвиђа се да ће се издаци за Медицаре удвостручити у наредних 30 година. Током истог периода, предвиђа се да ће расходи за социјално осигурање и остали здравствени трошкови порасти за 26 одсто, односно 43 одсто.
За само 22 године, потрошња за ова права у комбинацији са каматом на национални дуг ће потрошити све федералне приходе.
Предвиђа се да ће нето плаћање камата порасти на скоро 5 одсто БДП-а до 2049. године, што је повећање од 172 одсто у односу на ову годину. Нема сумње да је реформа права кључ за смањивање државног дуга и стварање здравог, одрживог буџета.
У свом алтернативном фискалном сценарију, конгресна канцеларија за буџет процењује да ако би се исплате социјалних давања ограничиле на износ прихода који фондови добијају сваке године, национални дуг би био 38 одсто БДП-а нижи од основних пројекција из 2049. године.
Реформа здравствених програма могла би довести до још већег смањења дуга. Када се дуг стабилизује, смањио би се и износ буџета који је намијењен за плаћање камата на дуг.
Нема времена за губљење
Уколико Конгрес не започне са спровођењем смислених реформи у области потрошње, повећање нивоа дуга ће отежати економију, што значи лошији квалитет живота већине Американаца у годинама које долазе. Ово није претпоставка, већ стварност.
Први корак ка фискалном опоравку је одбацивање још једног великог споразума о контроли буџетске контроле који би могао да дода билионе долара дуга у наредним деценијама. Конгрес би затим требао спровести реформе које контролишу развој програма за остваривање права.
Ако законодавци не буду деловали, можда неће платити цену, али будуће генерације Американаца ће то учинити. Несрећна дужничка криза представља озбиљно, морално питање сваком члану Конгреса: Какво наслеђе остављате иза себе?
Извор: Курир.рс
