Пилот америчког авиона “Ф-16” Скот Огрејди испричао је до детаља како је његова летелица оборена изнад Републике Српске у јуну 1995. године, током напада НАТО-а на српске положаје, када га је српска противваздухопловна одбрана погодила без помоћи радара.
Огрејди и његов колега Боб Рајт кренули су у напад на Србе из НАТО базе у Авијану у Италији, и нису очекивали тако жесток отпор, преноси часопис “Нешенал интерест”.
Они су, како је навео, знали положаје противваздухопловне одбране Војске Републике Српске, али су током лета ипак упали у жестоку ватру којом су их Срби засули.
– Знали смо како да се клонимо српских ракета земља-ваздух на северу и истоку. Те ракете су дефинитивно биле претња за “Ф-16”, чак и са нашим напредним системима одбране – рекао је Огрејди.
Црвена тачкица и неверица
У шуми их је чекала скривена покретна ракетна јединица српске војске, коју није уочио напредни систем НАТО-а за рано упозоравање пилота “меџик”, који је информације добијао од шпијунских сателита и авиона У-2, преноси “Спутњик”.
Тачно у 15.03 мој систем за упозоравање је показао црвену тачкицу. Гледао сам у своју конзолу у неверици. Истовремено, огласио се и аларм у мојој кациги. Ухватио ме је непријатељски радар! Заборави на претњу са севера. Ово је долазило с истока – рекао је Огрејди.
Он је навео да су српске снаге испалиле две ракете, и то без помоћи радара.
Наиме, српске трупе нису их укључиле одмах, како не би биле откривене, радаре су укључиле тек када су ракете биле на неколико секунди од авиона Огрејдија и Рајта.
Огрејди објашњава да није одмах видео бели дим који испаљена ракета оставља за собом, што је једини начин да пилот добије визуелну идентификацију претње.
Када се ракета искључи, онда нестаје и дим, а како је навео, пројектил наставља пут ка мети, нечујан и брзином два пута већом од брзине “Ф-16”.
– Поглед ми се вратио на екран. Тамо је било ново упозорење, јаче од претходног. То се све дешавало у неколико секунди или делова секунди, али довољно да схватим да ме је ухватио радар. То још нисам знао, али “Меџик” је добио информацију са шпијунског сателита да се тачно испод Вилбура и мене налазе ракете, али због ометане радио-везе ми никад нисмо добили ту поруку – прича Огрејди.
Друга ракета преполовила авион
Он је навео да је прва ракета пролетела између њега и његовог колеге Вилбура, а да га је погодила друга, која је преполовила авион, односно физички раздвојила нос од кокпита авиона.
– Онда је стигао удар какав никад нисам осетио. То је као да те отпозади удари камион са 18 точкова за чију маску је прикачена ракета. Ракета је нашла своју мету. Пламен и врелина разлили су се мојим кокпитом. Почео сам дивље да се отимам. Као да ме је џиновска рука зграбила и почела да ме дрма. Од мог авиона је остала сламчица у ветру, био је потпуно ван контроле. Упркос свемирској електроници, суперсоничној брзини и борбеној моћи, “Ф-16” није био савршен. Док трепнеш, он може да се претвори из небеског принца у пламтећу хрпу жица и искривљеног метала – испричао је Огрејди.
Амерички пилот се катапултирао и падобраном спустио на српску територију, након чега је, наводи се у тексту, почела грозничава потрага за њим.
Огрејди се скривао недељу дана, а у једном тренутку, каже, српски хеликоптер који га је ловио био је тако близу да је могао да види лица војника у њему.
На крају је успео да пошаље сигнал са својом локацијом, па су ускоро по њега послата четири хеликоптера око 100 километара дубоко у српској територији. Послато је још 40 летелица као додатна подршка.
Маринци су га пронашли 8. јуна 1995. године.
Извор: Блиц
