Турски председник Реџеп Тајип Ердоган пружио је на више начина сликовит приказ Турске која се окреже од НАТО према руско-кинеском стратешком партнерству, и то приликом посете кинеском председнику Си Ђинпингу у Пекингу одмах након Г20 у Осаки.Графички
Ердоган је мајстор представљања Турске као крајње раскрснице истока и запада а изразио је и велико интересовање за придруживање Шангајској организацији за сарадњу (СЦО), коју предводе Русија и Кина.
Паралелно, упркос претњи санкцијама од стране америчког Конгреса и упозорења НАТО, Ердоган никада није одустао од одлуке Анкаре о куповини руских обрамбених ракетних система С-400. Турска је прва земља чланица НАТО-а која је купила С-400.
Си је, поздрављајући Ердогана у Пекингу, нагласио да би Кина и Турска требало да „подрже мултилатерални светски поредак са Уједињеним нацијама у самој сржи, заснованом на међународном праву“
Global Times је указао на то да је Ердоганов циљ да консолидује кинеске инвестиције у више области у Турској, које су директно или индиректно везане за Појас и пут. Говорећи о изузетно осетљивом случају Ујгура, Ердоган је спретно извршио пируету. Он је избегао оптужбе из сопственог министарства иностраних послова да се „мучење и политичко испирање мозга“ практикују у ујгурским логорима и да би радије коментарисали да Ујгури „живе срећно“ у Кини.
„Чињеница је да народи кинеске регије Ксијанг живе срећно у развоју и просперитету Кине. Турска не дозвољава било којој особи да подстиче несклад у односима Турске и Кине“, рекао је он
Ово је још више изненађујуће с обзиром на то да је и сам Ердоган у протеклој деценији оптужио Пекинг за геноцид. А у чувеном случају из 2015. године, на стотине Ујгура које ће бити депортовано са Тајланда у Кину, пресељено је у Турску.
Ердоган је напокон схватио да је нови Свилени пут 2.0 дигитална верзија античких свилених путева чији су каравани повезивали Средње краљевство, преко трговине, са више исламских земаља – од Индонезије до Турске и од Ирана до Пакистана.
Руско-кинеско стратешко партнерство – директно укључено у повезивање Појаса и пута са Евроазијском економском унијом и међународним транспортним коридором север-југ – укључује Турску и Иран као апсолутно кључна чворишта за евроазијски процес интеграције.
Нова турско-иранско-катарска геополитичка и економска оса се полако али сигурно развија у југозападној Азији, и биће све више повезана са Русијом и Кином.
У вези са својим успехом пред Краљем змаја, Ердоган се сада осећа довољно охрабреним да понуди своје услуге као посредник између Техерана и Трампове администрације – узимајуц́и у обзир предлог који је упутио јапанском премијеру Шинзу Абеу у Г20.
Ердоган не би дао ту понуду да се о њој раније није расправљало са Русијом и Кином. А које су потписнице споразума Иранског нуклеарног споразума, односно Заједничког свеобухватног плана акције (ЈЦПОА).
Лако је уочити да би Русија и Кина требало Турску да сматрају савршеним посредником: комшијом Ирана, пословичним мостом између Истока и Запада и чланицом НАТО-а. Турска је свакако много репрезентативнија од ЕУ-3 (Француска, Велика Британија, Немачка).
Трамп изгледа да жели наметање ЈЦПОА 2, без Обаминог потписа. Руско-кинески савез лако би могао одговорити на његов блеф, након што је рашчистио са Техераном, нудећи нови преговарачки сто који укључује Турску. Чак и када би неефикасна ЕУ-3 опстала, постојала би права противтежа у облику Русије, Кине и Турске. Од свих ових важних потеза у геополитичкој шаховској табли, један мотив се истиче: евроазијска интеграција не може значајно напредовати без оспоравања Трамповој опсесији санкцијама.
Извор: Курир.рс
