Док се на нашим просторима боримо са правим временским ролеркостером и сменама тропских врућина и олуја, температуре широм света обарају рекорде.
Претходни месец био је најтоплији јун на глобалном нивоу од када се врше мерења, а метеоролошке агенције увелико најављују да ће овај јул бити најтоплији месец икада.
Очекује се да ће у наредним данима у Европи и Северној Америци жива у термометру достићи екстремне висине, али то није они што највише теба да нас брине. Стручњаци упозоравају да права опасност лежи у феномену топлотног индекса, односно у ономе што зовемо „субјективни осећај“.
Пуко проверавање температуре током топлотних таласа не показује целу слику, а за то је крив индекс топлоте – комбинација температуре и влажности ваздуха која мери како се људско тело заиста осећа.То значи да, ако термометар очитава 35 степени Целзијуса, а релативна влажност је 65 одсто, топлотни индекс ће износити невероватних 50 степени.
Наша тела се хладе када зној испарава из нас и смањује телесну температуру. Када је напољу влажно брзина знојења се смањује, па реагујемо као да је много топлије него што јесте. Зној може бити иритантан, али је део система регулације телесне температуре и може да вам спаси живот.
Топлотни индекс комбинује температуру и влажност и то је број на који наше тело реагује. Метеоролози могу тврдити да је напољу 33 степена, али уз додатну влажност, ми ћемо се осећати и понашати као да је 47.
Прорачуни топлотног индекса обављају се у хладу, па изложеност сунцу може повећати индекс топлоте и за 15 степени. Ако људско тело достигне опасно високе температуре, може доћи то топлотног удара и смрти. Топлотни индекс био је кључни фактор у топлотном таласу у Чикагу 1995. године када је умрло 700 становника.
Извор: Блиц.рс
