Најпожељнија уметничка места на планети нису она на које прво помислите, пише новинарка Либи Бенкс која је истраживала шта заправо чини културно средиште.
Међународна мапа уметности се мења, а појављује се нова генерација културних чворишта, далеко од глобалних финансијских центара, инвеститора и трговаца некретнинама, наводи ауторка.
Петорку, поред Београда, чине још и Мексико сити, Шарџа, Дакар и Бангкок.
„Након што је дуго био одсечен од међународних покрета, Београд је поново постао средиште савремене уметности у Европи. Подстакнут живописном културом младих, град брзо постаје најпознатија светска дестинација кад је реч о ноћном животу захваљујући музичкој сцени која се протеже све од циганске музике до српског хип-хопа новог таласа. Он је такође дестинација за љубитеље бруталистичке архитектуре“, наводи ауторка, и додаје: „Можда због изолације града од међународних уметничких трендова током деценија и након ратова деведесетих година, локалне школе уметности су задржале занатски оријентисан приступ што значајно утиче на квалитет ауторских радова“.
У тексту се даље наводи да је Схамлиза дизајнерски салон који нуди предмете и намештај српских дизајнера, док је Супермаркет концепт схоп који комбинује моду, дизајн, уметност и словенску гастрономију.
Бијенале савремене уметности српске престонице, Октобарски салон, 2018. године привукао је пажњу међународне уметничке заједнице чији је домаћин била Јоко Оно. Посетиоци су могли да виде радове Анселма Кифера, Такашија Муракамија и Олафура Елиасона, поред оних српских уметника као што су Нина Ивановић, Александра Домановић, Иван Грубанов и Маја Ђорђевић.
Са друге стране, недавно обновљени Музеј савремене уметности у Београду, у којем би уметница перформанса Марина Абрамовић требало да има ретроспективу касније ове године – приказује велики број дела насталих за време Југославије. Такође, галерије у Београду се све више фокусирају на нову уметност која се производи у Србија сада.
Галерије, међу којима су Дрина, Еугстер и Лауфер су дестинације које апсорбују живописну креативну сцену града и које по препоруци ауторке текста не треба пропустити. Уметнички простори попут У10 фокусирају се на неговање локалних талената и пружање глобалне платформе, док напуштена Циглана представља центар београдске стреет-арт сцене.
Извор: Ало.рс
