Туристички радници сматрају да су правила која уводи нови Закон о туризму добро решење
Од 1. јула почиње паушално опорезивање лежајева у домаћој радиности по новом Закону о туризму. У откривању „дивљих“ станодаваца инспекцији највише помажу анонимне дојаве комшија.
Још их нико није пребројао, па инспектори крећу у контролу „станова на дан“, јер од 1. јула почиње паушално опорезивање лежајева. Највише квадрата за краткорочно изнајмљивање смештено је у великим градовима и туристичким центрима. Значајан број кревета, међутим, издаје се на – црно. Према неким проценама – сваки други.
Туристички радници сматрају да су правила која уводи нови Закон о туризму добро решење: власнике туристичких капацитета који се воде као физичка лица увешће у законито пословање, пуниће јавну касу, побољшаће контролу рада и олакшати статистичко евидентирање у важној привредној грани. Међутим, пуна примена паушалног опорезивања неће заживети брзо ни лако, због објективних потешкоћа и недоречености.
Златибор – Како тврде туристички радници Златибора, бројни власници приватног смештаја по старом закону категорисали су своје капацитете чиме су ушли у легалне токове. Од наплате смештаја, плаћали су проценат агенцији која им доводи госта, порез и боравишну таксу. Раније обављена категоризација смештаја је дугорочна, на снази је, па није познато ко ће, усред сезоне и на који начин – власницима ових капацитета обрачунати порез према новим правилима. Инструкција како спровести процедуру, засад нема.
– Наша процена је да на Златибору имамо око 25.000 кревета у приватном смештају. Категорисан је мали проценат, свега око 20 одсто. Зато сматрамо да је нови систем добар, али је потребно да држава до краја дефинише поступак увођења ових капацитета у систем опорезивања и да што пре заживи електронски систем „е-туриста“, који олакшава процедуру – нагласио је Владимир Живановић, директор Туристичке организације Златибор.
Београд – У главном граду укупно је категоризовано 1.614 смештајних једницима са 3.868 кревета, али се претпоставља да се дупло више издаје „на црно“, а највише их је на Старом граду. У откривању оваквих некретнина највише инспекцији помажу суграђани и професионални управници стамбених зграда.
Овај порез обрачунаваће се на тај начин што ће се пореска стопа од пет одсто просечне бруто зараде у претходној години коју је власник остварио изнајмљивањем, множити бројем кревета и коефицијентом туристичког места, што ће износити око 3.500 динара по кревету. На тај начин у просеку ће Град годишње зарадити око 13 милиона динара.
– Туристичка инспекција обавља контролу рада на црно преко огласа, поступајући по представкама грађана како би се што већи број таквих увео у легалне токове – наводе у Секретаријату за привреду. – Инспектори прикупљају доказе на разне начине, могу да прегледају просторије, да наступе као анонимни корисници услуге, али да прибављају податке из евиденција других органа као што је управа за странце.
Нови Сад – На подручју овог града, процене су да је више од 700 таквих објеката. Непознато је, колико их их ради на црно. Према подацима Градске управе за привреду, досад је обављена категоризација 368 објеката на подручју Новог Сада у којима се пружају угоститељске услуге смештаја у домаћој радиности.
Врњачка Бања – У престоници српског континенталног туризма има 4.723 регистрованих постеља у овдашњим хотелима, пансионима и одмаралиштима, и 4.121 у такозваној домаћој радиности, односно у приватном смештају. Иако је готово немогуће утврдити тачан број, процењује се да је потенцијалним гостима на располагању и око 5.000 нерегистрованих постеља у приватном смештају који функционишу у „сивој зони“.
– Нове мере ће допринети да се велики број њих коначно уведе у легалне токове. То ће без икакве сумње побољшати квалитет смештаја у приватном сектору, али и приказати реалнију слику када је у питању посетилачки промет – каже за „Новости“ Иван Трифуновић, директор Туристичке организације Врњачке Бање.
Врањем – Овај град располаже са укупно око 700 лежајева, укључујући и Врањску Бању, као и смештајне капацитете на Бесној кобили.
Ниш – Нема информација о томе колико је оваквих станова у Нишу и Нишкој Бањи, ко их све издаје и под којим условима, јер послују у „сивој зони“, а до њих се долази веома лако, простом претрагом сајтова за издавање станова на дан. У ТОН Ниша процењују да се у Нишу око 25-30 одсто промета одвија у смештајним капацитетима мимо евиденције. Цена варира у зависности од локације и тога како је опремљен, па се апартман „на дан“ у Нишу може изнајмити за 1.500 динара, па до 60 евра
НИШТА БЕЗ НАДЗОРА
Врдник има око 3.500 становника, и више од 500 категорисаних приватних лежајева, који се издају током целе године. Власници смештаја у домаћој радиности сматрају да опорезивање неће обухватити све, без инспекцијског надзора.
– Питање је колико је оних који „на дивље“ издају собе, куће или лежајеве. Ту мора инспекција да изађе на терен и установи. Проблем је што ретко ко пријављује реалну остварену зараду. Мада, већина ће задржати онај стари модел пословања преко Туристичке организације, где домаћа радиност плаћа само боравишну таксу, што је у нашем случају 100 динара – сматра један власник смештаја у Врднику.
Извор: Новости
