У Светом Писму пише да је ђаво пали Луцифер (Анђео Светлости). За њега Господ каже да га је видео да је пао као муња са неба. Он је главни међу палим Анђелима који нису хтели да наставе да живе по Вољи Божијој. Чим су одбили Вољу Божију одмах су пали са неба и изгубили свој висок положај. Такође су изгубили своју радијантну лепоту.
Постали су монструми на које се не може гледати. У њиховој природи након пада нема ничега доброг, љубазног, праведног, једниственог и истинитог.
Ђаво, који је некад био инструмент уз помоћ кога су сијали правда и освећење, одједном је због свог противљења Богу постао апсолутни инструмент таме, мржње, обмане, и комплетног зла.
Он је то постао и вечно ће остати у тами у коју покушава да уведе све што је Бог створио, а поготово човека. Код њега нема промене и он остаје у паклу вечно. Његов главни циљ је да повуче на доле што више људи.
Ђаво поготово напада човека који покушава да се сједини са Богом. Он не може да поднесе да се човек узвисује на већу позицију него што је он имао пре његовог пада. Због тога ђаво испаљује најотровније стреле према таквом човеку. Он је постао и остаје човекоубица.
Пошто је ђаво оличење зла и обмане он се не показује јасно. Ђаво преко мисли утиче на ум и на осећања да би обмануо човека и одвео га странпутицом. Људи обично све што раде је прво под утицајем осећања и мисли.
Непријатељ ово зна. Због тога ђаво надражајима и мислима уз наизглед логична објашњења одузима човеку савест. Он обично користи људске биолошке потребе у своју корист. Исто се дешава и са телом и душом.
Ако је човек ослобођен од страсти и лоших навика он се лако одупире демонским нападима. Али, ако човек има страсти и лоше навике онда је борба жустра и увек је човек губи. Ипак, ми се можемо одбранити уз помоћ благодати која је са нама ако знамо свој циљ и ако испуњавамо заповести Божије.
Апостол нам предлаже да се одупремо ђаволу и да ће он побећи. То је заиста тачно. Ђаво нема дозволу да искушава човека директно. Ђаво има допуштење да само уз помоћ страсти, мисли и имагинације утиче на човека, а онда је човеку остављена слободна воља шта ће даље урадити.
Човек тада може да одбије предлоге и лоша осећања или да прихвати напад и да уради како ђаво жели. Ово је најглавнија метода коју ђаво користи да би дошао у контакт са човеком. Исход зависи од човека, да ли ће се борити или предати.
Најдиректнији начин одбране је призивање Имена Божијег у молитви уз сећање на наш циљ и коначну дестинацију. Најбољи пример је наш Господ који се борио против непријатеља у пустињи.
Ђаво не може да види будућност нити да зна човекове мисли. Он само може на основу речи и показаних емоција човека да претпостави шта човек размишља и шта ће да уради. Због тога он иритира човеково тело страстима и поплављује емоције злим мислима.
Када ђаво види да човек тежи неком греху који му је он предложио онда ђаво знајући тајне човекове жеље ради све да га стави у такву ситуацију у којој ће жртва подлећи искушењу и учинити грех.
Ђаво је по природи сличан уму. Веома је брз, не умара се, не спава, али је такође и не променљив у свом злу. Он се представља у различитим облицима и формама да би чинио зло. Он се креће веома брзо од једног места до другог и све што може ради да би се супротставио Вољи Божијој.
Извор: Stil.kurir.rs/manastir-lepavina.org
