Француска је забележила највећу температуру усред европског таласа топлоте, што је подстакло владу да изда здравствено упозорење, упозоривши грађане да остану на хладном.
Неколико људи је изгубило живот усред високих температура. Топлотни талас је изазвао шумске пожаре, приземљење авиона, затварање школа и упозорење о квалитету ваздуха.
Температура у Француској достигла је у петак рекордних 44,3 степена, док су земље у другим деловима континента наставиле да се „прже“ од врућине. Француска је поставила привремене водоскоке у насељеним подручјима и дозвољава јавним базенима да се раде до касно у ноћ.
Ево зашто је овако вруће
Док жива наставља да расте, стручњаци откривају шта стоји иза топлотног таласа.
Топлотни таласи се појављују широм северне Европе када високи атмосферски притисак повлачи топли ваздух из северне Африке, Португала и Шпаније, подижући температуре и повећавајући влажност. У овом случају, изузетно топао ваздух је дошао из Сахаре.
Тимоти Хевсон, који води тим за прогнозирање у Европском центру за средњорочне временске прогнозе (ЕЦМВФ), рекао је да чисто небо значи да снажно сунчево светло додатно повећава температуре. Он каже да суво земљиште показује да је било мање испаравања, које обично хлади земљу.
Врућине нису неуобичајне, али према временским експертима оне су појачане порастом глобалних температура и вероватно ће постати учесталије.
Специјалиста за климу у Британској метеоролошкој канцеларији Грахам Меџ, изјавио је да иако се временске варијације догађају природно, свет је за степен топлији до времена прединдустријског доба, и као резултат тога, екстремни временски услови постају све више вероватни.
– То су још увек екстремни догађаји, али и они постају све учесталији – каже Меџ.
Ово нас чека у будућности
Највиша забележена температура у Европи била је 48 степени Целзијуса и измерена је у Атини јула 1977. године. Научна студија о прошлогодишњем европском топлотном таласу Светске метеоролошке групе закључила је да су високе температуре у региону биле вероватније због људских активности које су допринеле климатским променама.
Ако би се наставио тренутни тренд, топлотни таласи широм Европе могли би да се јављају једнако често сваке друге године до 2040, са могућношћу да температура порасте за 3 од 5 степени до 2.100 године, наводи се у извештају.
Више температуре могу да утичу на сваког, али дехидратација, топлотна исцрпљеност и топлотни удар могу имати смртоносне последице за људе који пате од срчаних, бубрежних и респираторних болести, као и старијих и беба.
– Топлотни таласи могу бити опасни зато што смањују способност људског тела да регулише сопствену температуру, да је задржи на безбедном нивоу – рекао је Хевсон.
Здравствени радници саветују да свако ко има главобољу, вртоглавицу, губитак апетита, мучнину, прекомерно знојење, грчеве, брзо дисање или интензивну жеђ покуша да пронађе начин да се охлади.
Ако се телесна температура особе подигне изнад 40 степени, може доћи до топлотног удара који захтева хитну медицинску помоћ. Знаци опасности укључују заустављање зноја и потешкоће с дисањем. Топлотни удар може довести до губитка свести и озбиљних компликација, укључујући трајно оштећење виталних органа или чак смрт.
Након топлотног удара 2003. године забележено је око 70.000 додатних смртних случајева у поређењу са претходним годинама, наводи се у научној и медицинској студији.
У последњем топлотном таласу забележено је више смртних случајева. Двоје људи је умрло у Шпанији због сумњивог топлотног удара, док је британска полиција упозорила на опасности од хлађења у рекама и језерима након што се 12-годишња девојчица утопила.
Фото: Pixabay.com
Извор: Ало.рс/ BBC
