Један твитераш је открио своју заиста невероватну причу која је толико необична и бизарна да су многи закључили да би по њој требало снимити филм.
„Тата ми је умро. Класичан почетак смешне приче. Сахранили су га у малом селу у Сасексу. Били смо јако блиски па сам често одлазио на његов гроб. Још га посећујем. Не брините, прича постаје забавнија.
Ја сам увек носио цвеће. Моја мама је често ишла и носила цвеће, баш као и моји деда и бака. Гроб мог оца изгледао је као да би могао освојити треће место на сајму цвећа. Али било ми је жао типа који је био сахрањен у гробу поред. Он никада није имао цвеће. Умро је на Божић, с 37 година, нико му никада није остављао цвеће, а на гробу до његовог као да је цвећара. Зато сам ја почео да му купујем цвеће. Почео сам да купујем цвеће мртвом човеку ког никад нисам видео.
Питао се да ли постоји нека скривена веза међу нама, нешто што ме тајно вуче ка њему. Можда смо ишли у исту школу, играли у истом фудбалском клубу или било шта друго. Зато сам гуглао његово име и десет секунди касније сам га пронашао.
Жена му није остављала цвеће јер ју је убио. На Божић. Након што је убио њу, убио је и њене родитеље. А затим се бацио под воз. Зато му нико није остављао цвеће. Нико осим мене, наравно. Ја сам му остављао цвеће сваких неколико недеља. Сваких неколико недеља две и по године.
Сазнао сам где су сахрањени, узео цвеће и одвезао се до гробља. Док сам стајао пред њиховим гробовима и мрмљао извињење, иза мене се појавила жена. Хтела је да зна ко сам ја и зашто остављам цвеће на гробу њене тетке и баке и деке.
Испричао сам јој све, она је рекла да је то мало чудно, али и слатко. Сложио сам се и позвао је на пиће. Чудо, али пристала је. Две године касније ми је поново рекла „да“ кад сам је питао хоће ли се удати за мене и ето како сам ја упознао своју супругу“, пише The Sixth Form Poet .
Извор:
