На румском гробљу у четвртак је сахрањен Небојша Петровић (59), који је осуђен за брутални злочин почињен у овом граду 1998. године. Он је убио, па запалио студенткињу Марију Ливаду (22) из овог града, а за то дело му се судило пуних 12 година.
Маријин отац Ђорђе Ливада (72), у разговору за „Новости“, каже да никада није тражио одговор од убице зашто је одузео живот његовој ћерки, јер није имао снаге ни да га пита.
Злочин који се догодио 1998. године, још не бледи из сећања Румљанима, али остаће упамћен и код будућих генерација. Бол и ране код породице Ливаде не пролазе. Вест да је убица његове ћерке преминуо после дуге и тешке болести (добио је рак коже), како каже Ђорђе, није му донела мир и спокој.
– Свако добије по заслузи. Ја сам морао да наставим живот даље, ради мог другог детета, сина. Није ми било лако ни тада, није ни сада. Морао сам да се борим са тим. Виђао сам га по граду након његовог изласка из затвора. На срећу нисмо се директно сретали, и боље – прича отац убијене студенткиње, који каже да се поново родио пре 13 година када је добио прву унуку.
Околности нестанка
Студенткиња Ливада нестала је у ноћи између 27. и 28. септембра 1998. године у Руми. Када је пронађен угљенисан леш девојке на депонији у Инђији у потезу „Леје“, породица Ливада није веровала да би то могло бити Маријини тело. Међутим, на основу ДНК анализе, утврђено је да је реч о 21-годишњакињи из Руме.
Дуго је трајала потрага за убицом, док криминалистички инспектори нису дошли до податка да је Марија кобне ноћи виђена како улази у румљански кафић „Алкатраз“, који је био у Небојшином власништву. Одатле се никад није вратила.
Петровић је ухапшен и одведен у притвор, а неколико гостију који су те ноћи били у „Алкатразу“ потврдили су да је Марија дошла у кафић и отишла у његову канцеларију. Реконструкцијом догађаја утврђено је да је Петровић те ноћи у својој канцеларији пуцао Марији у главу. После убиства он је њено тело умотао у тепих, ставио га у гепек „југа 45“ и одвезао у шипражје у Инђији. Испалио је у тело још пет хитаца из пиштоља марке „застава“, а онда га запалио. Када су од студенткиње остали само угљенисани делови тела, вратио се у Руму.
Током истраге и суђења није дефинисано шта је био мотив овог бруталног злочина који је годинама остао мистерија за све.
Са 40 на 15 година робије
На прва два суђења Петровић је осуђиван на по 20 година робије, али је Врховни суд оборио ове пресуде и наложио ново суђење. Осумњичени је, према важећем закону, време од пресуде Окружног суда, до решења Врховног суда проводио на слободи.
На трећем суђењу њему је изречена казна затвора од 40 година робије, али је и ту пресуду оборио Врховни суд.
На последњем суђењу у Окружном суду у Сремској Митровици, кривично веће осудило је Петровића на 20 година затвора, а ту пресуду је Апелациони суд у Новом Саду преиначио у казну од 15 година затвора и она је постала правоснажна 11. новембра 2010.
Амнестиран одлуком Вишег суда
Како је „Блиц“ раније сазнао, у Управи за извршење кривичних санкција Поповић је одлежао казну за убиство студенткиње. Пре пресуде Петровић је у притвору провео 6 година 4 месеца и 24 дана, да би након пресуде у затвору остао од 22. новембра 2010. до 3. августа 2015.
Након тога је амнестиран одлуком Вишег суда у Сремској Митровици.
Извор: Новости/Блиц
