Амерички политиколог Фил Батлер је за написао колумну у којој тврди да су разарање и распад Југославије били део ширег плана НАТО савеза.
Намера је била да се ослабе геополитички противници западног блока у регијама Трећег света и да се прогутају здраве економије народа ових простора.
Сажетак његове анализе је пренео и италијански Глобалист.
„Можете ли замислити Европу данас с Југославијом као кључним играчем међу народима? Ја могу. Југославија је у ствари била један од највећих културних и друштвених експеримената у историји. Основана на подручју сукоба некадашњег Аустро-угарског и Османског царства, Југославија је сјединила обе културе на начин који није виђен још од времена Александра Великог, који је након големих освајања асимилирао народе. Експеримент, ако га могу тако назвати, трајао је нешто више од пола века. Идеалан из разлога што су у једној држави живели сви јужнославенски народи. Стварање Југославије је делимично био и геостратешки потез Британије и Француске, како би се успорила или блокирала Немачка“, пише Батлер.
Према његовим речима одредбе тзв. „Крфске декларације“ су удариле темеље уставној монархији која се ни по чему није разликовала од Енглеске.
„Права и право гласа, те поштивање темељних принципа Илирског покрета су били обећавајући аспекти ране Југославије. Али, тада је краљ Александар укинуо устав и изборе, али је заједнички живот етничких и културних скупина је и даље давао наду за будућност. Рат, политичке сплетке, унутрашњи и спољни притисци су у то време тешко оптерећивали ову нову светску силу у настајању. Као што је то био случај у многим таквим експериментима, на крају је ауторитарна власт постала нужна, можда и пожељна“, тврди Батлер.
Он каже да је национални херој Јосип Броз Тито постао тај „диктатор“, али је стекао светску славу и чврсто држао ствари под контролом, а Југославија је играла велику улогу на светској сцени.
„Међутим, када је његова моћ ослабила, супротне силе су нашле своје упориште. Нема научника или политичара који о томе данас не говори, али Титова улога у оснивању Покрета несврстаних националних држава је велика и изузетно значајна, поготово за људе који сада живе у Хрватској, Србији, Црној Гори и осталим бивших југославенским земаљама. Идеали Покрета несврстаних и његови темељи су ударени у Београду 1961. У стварању покрета су учествовали Тито, индијски премијер Џавахарлал Нехру, председник Индонезије Сукарно, египатски председник, Гамал Абдел Насер и председник Гане, Кваме Нкрумах. У најкраћим цртама идеју Покрета несврстаних објашњава лидер Кубе, Фидел Кастро, у говору у Хавани 1979.
„Покрет несврстаних постоји како би чувао националну независност, суверенитет, територијални интегритет и сигурност несврстаних земаља у њиховој борби против империјализма, колонијализма, неоколонијализма, расизма и свих облика стране агресије, окупације, доминације, мијешања или хегемоније, као и против великих сила и блоковске политике“, рекао је тада Кастро.
„Дакле, у суштини, Покрет несврстаних је тежио самосталном развоју народа између великих сила с идејом која негира Хладни рат. Наравно, велике силе које су се бавиле идеолошким ратовима и имале су своје стратегије, које су укључивале апсорцију сваке од тих сиромашних независних земаља“, каже амерички стручњак.
Као што видимо данас, каже Батлер, стратегија је била изазвати битке које воде ка фрагментирању, подели и стварању немоћних земаља и народа широм света.
„Распад Југославије је најбољи пример, где данас ниједна земља не показује наклоност према Покрету несврстаних. Уместо тога, ЕУ и НАТО су били гравитациона сила која је привукла Словенију, Хрватску и остале. Видимо остатке стратегије Хладног рата и у чињеници да су Белорусија и Азербајџан једине две преостале чланице покрета у Европи, а Фиџи се као најновији члан придружио 2011. Међутим, 2012. је самит Покрет несврстаних видео већу посећеност од било које претходне године, што је можда и знак кризе Запада. Уз декларирану сврху „борбе за мир у свету“ и својих темељних догми, покрет је ипак, барем теоретски, вредан посреднички оквир. Али, допустите ми да се вратим на случај Југославије и каква би можда била да постоји данас“, каже Батлер.
Према његовим речима гледајући с дистанце на распад Југославије, приметно је да се ради о уоквиривању геостратегије Вашингтона која се спроводила свуда, па и тешким методама. Акције Клинтонове администрације су у то време биле тајна за јавност, једнако као што су и данас.
„Читајући Вашингтонов „тхинк танк“ пропагандни Институт Брукингс откривате ово. У текст „Одлука о интервенцији – Како завршити рат у Босни“ из 1998. године аутор Иво Х. Далдер почиње:
„Док данас многи пишу речито и страствено да објасне неуспех Вашингтона и Запада да се зауставе етничко чишћење, концентрациони логори и масакри стотина хиљада цивила, мало ко је то питање поставио у лето 1995. године, када су САД напокон одлучиле преузети водећу улогу у окончању рата у Босни.“
Али истина је, тврди Батлер, пуно једноставнија од стварности.
„Никоме не треба тхинк танк да открије зашто је председник Бил Клинтон оклевао да посредује у Босни. Клинтон је у ствари настављао политику свога претходника, Џорџа Буша старијег, којој је циљ био да дестабилизује југославенски социјалистички успех. Сада знамо да су код нас тајно обучени побуњеници одиграли кључну улогу у фрагментирању регије преко организације познате као Атлантска бригада, која се борила у рату на Косову на страни тзв Ослободилачке војске Косова (ОВК), а бројала је око 400 наоружаних бораца, као што пише „Цхристиан Сциенце Монитор“ 1999.
Овај извештај открива да су САД под лажним изговором водиле посреднички рат у бившој Југославији (проxy wар).
Што се тиче Била Клинтона и његове невољности да се уплиће у регију некад познату као Југославија, то је прљава историја геноцида и бескрајних лажи“, наводи Батлер.
Он напомиње да прича коју је пронашао је прича о Французу који је тренирао Атлантску бригаду, што у свему подсећа касније на Украјину, Либију и Сирију.
„Видите „обрасце“ које нас воде до истине и више него довољно. Стравична стратишта легитимне државе Југославије су служила за улагање у поделу преосталих комада земље, уз помоћ америчких председника, британских господара и немачких индустријалаца. Атлантска бригада је деловала у разним посредничким ратовима на Балкану, а важни припадници су јој били смртоносне убоице из иностранства. Амерички фунцкионери у врху су их добро познавали и управљајући њима су вукли конце на Косову и широм Балкана. Југославија је постала прототип, пример за деловање у Авганистану и Ираку, Арапском пролећу. Имена Медлин Олбрајт, Хавијера Солане, генерала Веслија Кларка и других се и даље спомињу. У бившој Југославији су пријатељи кључних играча у владама дословно планирали претворити народе и земље у кредиторе и инвестициони „елдорадо““, каже Батлер.
Прича о том геноциду у име демократије је престрашна, каже амерички стручњак.
„Већина народа ових простора је враћена 200 година уназад у неку врсту средњовековног постојања без наде. Једини трачак наде за већину бивших „Југославена“ је, сасвим природно, ЕУ и НАТО савез. Док ово пишем амерички, британски и немачки планери већ уређују Сирију. Позната Ранд Корпорација израђује план поделе суверене државе. За оне који нису свесни, Ранд Корпорација је „Велики брат“ свих хегемонијских тхинк танкова“, каже Батлер и поставља кључно питање – Ко је је зашто уништио Југославију?
„Сигурно је било злочина и геноцида с обе стране у сукобима, од Косова до осталих ратова на Балкану. Али то није поанта због чега сам се фокусирао на ову катастрофу. Пре свега, ниједан народ бивше Југославије данас нема право гласа. Друго, подела међу тим народима је довела до смрти или пресељења милиона људи. Али моја „фантазија“о Југославији би можда могла бити изненађење. Допустите ми да закључим. Југославија је изграђена на идеји да у њој Јужни Словени неће остати слаби и подељени народи. Уједињени у Југославију не би били лак плен империјалним намерама, као што видимо да се догађа данас“, истиче Батлер.
Он каже да је чињеница да је након Другог светског рата социјалистичка Југославија постала нека врста европске приче о успеху.
„Између 1960. и 1980. земља је имала једну од најважнијих стопе економског раста у свету, пристојан животни стандард, бесплатно здравство и образовање, гарантовамно право на посао, једномесечни плаћени годишњи одмор, стопу писмености од преко 90 одсто, а очекивани животни век од 72 године. Колико ја знам, ни једна од држава Балкана данас не може сањати ни пола овог просперитета. Био је то напредак који је међу западним силама изазвао жељу да униште Југославију. Мултиетничко становништво земље је имало повољан јавни превоз, становање и комуналије. Непрофитна економија је углавном било у државном власништву, што није баш најбољи пример западне демократске љубави. У то време су од ресурса далеко били Немачка, Француска или Велика Британија, а банкари Лондона и Луксембурга нису могли извлачити милијарде из социјалистичког система“, каже Батлер.
Он тврди да је Југославија морала умрети, а Реган, Буш старији и млађи и Клинтон су помогли да се то догоди.
Курир.рс/Altermainstreaminfo
