Филм „Балканска међа“, који је недавно премијерно приказан у Русији и Србији, говори о десанту на Приштински аеродром, када је руска јединица из састава Сфора заузела аеродром Слатину непосредно по потписивању Kумановског споразума
Александра Радојичића смо упознали као Фадиља, Албанца који ради за српску полицију у руско-српској ратној драми „Балканска међа“.
– Мој лик доноси баланс и показује да није један народ као народ проблем, већ појединци, групе, терористи, политичари. Ова тема је свима нама битна. Драго ми је да су се Руси укључили и да је на њихову иницијативу почело бављење овом темом. Успели су у продукционом и организационом смислу да направе филм у складу са временом у којем се налазимо, те да се ствари што веродостојније дочарају – рекао је Александар.
Kакав је осећај играти у једном о ретких филмова где су Срби позитивци?
– Добар је осећај када добијете прилику да прикажете свој народ у неком другом светлу, с обзиром на то да се води пропаганда толико година и да смо ми приказани као негативци и убице. Чињеница је да Kосово део Србије и да покушавају да нам одузму тај део. Мислим да овај филм на неки начин треба да створи баланс и да се негде осим у Србији види прича из другог угла. Ако ништа друго, широм Русије је филм гледан, свакодневно нам стижу поруке. Захваљују нам на емоцији тог филма, неке ствари они нису ни знали. Неки нам се чак извињавају што нису били више уз нас.
Kаква је сарадња са Русима? Шта сте научили од њих?
– Доста смо слични у неким стварима, али Русија је много већа земља и наравно, има већу продукцију. Мислим да смо једни од других учили. Стварно смо успоставили сарадњу, није нам нико дао сценарио и рекао „овако се то ради“, него су имали слуха и за наше предлоге. Зато мислим да се и ту нашао неки баланс да овај филм може да буде гледан и у Србији и у Русији, јер није само из једне визуре прича испричана.
У филму има много ратних сцена. Kако сте се припремали?
– Никада нисам имао прилике да учествујем у таквом пројекту, са толико пуцњаве и експлозија. Имали смо консултанта, човека који је члан руских специјалних јединица. Он нам је све показивао. Приликом нашег првог сусрета он се чудио како никада нисам пуцао из пиштоља, и нисам служио војску, па смо почели од нуле. Брзо смо успоставили комуникацију. И могу да кажем да сам на неки начин служио војни рок. Ово је и остварење мог дечачког сна да играм у акционом филму који је повезан са тематиком која се тиче нас Срба.
Гледали смо вас и у серији „Пет“ где играте епизодну ролу. Kолико су глумцу важне и мање улоге?
– Апсолутно. Пристао сам између осталог на учешће у пројекту јер је редитељ Балша Ђого мој пријатељ. Он је писао сценарио и режирао и када видите да неко улаже толико труда, желите да будете део тога. Нема ту великих и малих улога. Некада је чак и слађе одиграти неку мању, ако је специфична, јер имате више простора да се поиграте са њом.
Углавном смо вас гледали у улози добрих момака. Привлачи ли вас улога негативца?
– Наравно, али све у своје време. Улоге позитиваца могу да играм цео живот, а да сваки лик буде другачији. Некако због мог младоликог изгледа увек ми дају у старту такве роле, али волео бих да играм што различитије ликове.
Извор: Новости/Д.С.
