Само месец дана пред смрт, тадашњи премијер Зоран Ђинђић спремао је договор о Косову са председником Русије Владимиром Путином.
Наиме, Ђинђић је Путину почетком фебруара 2003. написао писмо у ком га пита за савет поводом проблема на КиМ, наводећи да је кључно сачувати државни интрес, па и по цену да дође до поделе КиМ.
Сачувати државни интерес
– „Спонтано“ клизање Косова ка независности, уз одлучно одбијање да Србија и Југославија имају било какав утицај на догађаје на делу своје територије, све то води врло експлозивној ситуацији у блиској будућности. Због тога мислим да је тренутак да се, после три и по године боравка међународних снага на Косову, озбиљно промисли концепција трајног решавања проблема. Наш предлог је да се одмах крене у тражење компромиса који би задовољио обе стране, и српску и албанску. Такво решење је могуће, јер ми у Србији немамо намеру да убеђујемо или присиљавамо косовске Албанце да живе у заједници са нама. Оно што желимо је да сачувамо државни интрес Србије, одбранимо права српске заједнице на Косову и обезбедимо заштиту верских и културних споменика. То је могуће учинити уз пуно уважавање интреса албанске националне заједнице, све до поделе Косова, ако другачије није могуће – наводи Ђинђић у писму.
Сврха овог личног обраћања, додаје, јесте да Путин искористи свој велики међународни ауторитет да се проблем Косова покрене с мртве тачке.
– Ако желите детаљне информације о томе како ми у Београду видимо могућа решења за трајни статус Косова, радо вам стојим на располагању за сваку врсту комуникације – закључује тадашњи премијер у писму.
До сусрета двојице лидера и решења овог питања није дошло јер је Ђинђић убрзо убијен 12. марта 2003. године.
Живковић потврђује
Његов наследник на премијерском месту Зоран Живковић потврђује да је Ђинђић писао писмо о косовском питању.
– Он је писао председницима свих сталних чланица Савета безбедности и то је написано негде почетком 2003. године. Покушао је да Косово стави на дневни ред светске политике да тај проблем не би упао у ћорсокак, у заборав. Да је Зоран остао жив, сигурно би то питање било решено – наводи Живковић и додаје:
– Након његове смрти први разговори са Албанцима били су у Бечу 14. октобра 2003. и ја сам водио делегацију Србије. Једна од тема била је подела, али суштински не методолошки, јер прво треба урадити све да се људи не плаше за своје животе и животе своје деце, као ни за имовину. Гарантовати мирну атмосферу и обезбедити да више нема мртвих. Дакле, поставити стандард, пре статуса.
Извор: Курир/srbijadanas.com
