ТУГА! Наш популарни певач којег обожавате открио да БОЛУЈЕ од НЕИЗЛЕЧИВЕ БОЛЕСТИ (ФОТО)

Поделио своју тужну причу!

Познати фолк певач Бојан Томовиц (37) признао је да болује од Биполарног поремећаја, тешке, доживотне психичке болести.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Обратио се свима који пате од овог и сличних поремећаја као покушај подршке и испричао своју причу:

– Биполарни поремећај ми је поприлично уништио живот, брак, здравље, каријеру, али и даље се трудим да живим наравно уз терапију која мора да се пије годинама уколико не желите да завршите пре времена јер статистике кажу да је највећи број самоубиства забележен код особа које болују од биполара. Сазнао сам да имам биполарни поремећај кад сам имао 30 година и већ 7 година живим са тим и борим се, уз лекове и доктора, често је тешко, претешко, некад је супер и креативно али ипак те нагле и ничим изазване промене расположења исцрпе и вас и све око вас.

Са 37 година осећам се као да имам 97 година, толико сам уморан од свега. Што је најгоре Биполар је често наследан и искрено се бојим да имам децу, да сутра моје дете на пролази исто што и ја. У почетку нисам прихватао да самном нешто није у реду, мислио сам да ми је нарав таква, јер ја од малена никад нисам имао средину, увек сам ушао из крајности у крајност, међутим када ми је скоро 10 психијатара потврдило дијагнозу ф 31.6 биполарни поремећај рапид цyцлинг, схватио сам да морам да се суочим са тим и започнем лечење.

Биполар је заправо манично депресивна психоза, то је доживотна психичка болест у којој се често смењују плус и минус фазе расположења. Када сам у плус фази све ми је супер, еуфоричан сам, кажу и превише, а без неког посебног разлога, креативан сам, пишем песме, (своје најљепше песме попут „Нисам те заборавио“ и „На дистанци“, написао сам у тој креативној фази са 22 године а тада нисам ни знао да сам биполаран) наступам, стално путујем, снимим албум и преко 20 спотова за пар месеци, трошим превише новца, превише сам енергичан, могу и смем буквално све, не спавам ноћима, свађам се и са разлогом и без разлога, а када је минус, депресивна фаза, буквално не можете да устанете из кревета, није вам ни до чега, ништа нема смисла и само размишљате како да себи прекратите муке.

Нови дан, ново јутро ми је некад благослов, али чешће проклетство и питам се зар опет… Смрт мог оца 2015. године који је умро од рака плућа у 57 години живота за само пар месеци, додатно ми је погоршало стање и онда наравно опет лекови Сероxат, Ефтил, Ривотрил, Биподис, ЛИитијум… Због болести често нисам могао да наступам, правио сам паузе у каријери по 5,6 година, улазио сам у сукобе са многим утицајним људима у медијима, зато сам у многим медија и забрањен, али не кајем се због медија, опет бих. Уз Биполар често иде алколизам, али сам алкохол заувек оставио. Решио сам да проговорим о својој болести јер то није срамота, то може свакоме деси, од нагомиланог стреса, мозе и генетски, ја сам против стигматизације, јер биполарне особе (углавном) нису ни ни луде ни агресивне, осим понекад према себи.

Желим овом приликом да пружим јавну подршку свима који болују од Биполарног поремећаја, Бордер линеа, пост трауматског стресног синдрома, паничног и анксиозног поремећаја и било које друге менталне болести и да им поручим да обавезно пију терапију и да ће бити боље, ваљда… Тешко јесте, али најлакше је одустати од свега и предати се. Покушајте да изађете из тзв. зоне комфора и суочите се са својим проблемима, страховима, окружите се позитивним људима, покушајте да пронађете неки смисао, те савете је мени дала дивна докторка Радмила Ступар Ђуришић коју сам случајно упознао на једној телевизији у Подгорици и јако сам јој захвалан на томе, јер су сви остали углавном уместо савета давали само лекове, које наравно, морате редовно узимати јер је терапија обавезна, зато што биполар није избор, већ озбиљан хормонски поремећај мозга, то је хронична болест, нажалост са великим бројем самоубиства. Значи поента је да вас нешто ради, да вам прија, да пронађете неки свој лични антистрес.

Мени су на пример највећи антистрес шетња са мојом малом кућом, затим кад одем на Жабљак, у Пераст, на Аду Бојану а посебно ми прија моје Цетиње кад одем код фамилије, па уживам са мојим стриком Рајком који највише ликом и понашањем подсећа на мога покојног Таја, па ме све мине жеља. Наравно, много значи подршка породице и пријатеља, мада нажалост често многи вам окрену леђа. Али да завршим у мало ведријем тону. Рекао ми је једном психијатар: Знате биполар је болест уметника, болест Холивуда и набројао ми 20-ак светских звезда који су признали да болују од Биполара, (а пола од њих се убило,) ја се онако горко насмијах и кажем: Хвала докторе, али такав Холивуд му не треба, баш сте ме утешили сада.“

Иначе, од Биполарног поремећаја болују Бритни Спирс, Мараја Кери, Џони Деп, Жан клод Ван Дам, Кетрин Зита Џонс, Кане Wест, Џим Кери, Стинг, Кортни Лав,Синејд о Конор , а боловали су и Робин Вилијамс, Ејми Ванхаус, Курт Кобејн, чак Мерлин Монро, Ван Гог и Бетовен, зато је и многи зову болест уметника.

Извор: srbijadanas.com/balkan-stars.com