Лазар је, након оживљавања, према предању, живео још тридесет година као епископ на Kипру. Kажу да се више никада није насмејао, вечито жалећи за распетим Исусом
Поред Васкрса и Божића, један од омиљених празника радости јесте и Лазарева субота или Врбица. Ако сте се икада питали шта се то слави на данашњи дан и зашто неко каже да прославља Врбицу, а неко да му је крсна слава Лазарева субота, али и каква је симболика звончића и врбових гранчица на данашњи дан, ево одговора.
Лазарева субота или Субота праведног Лазара, у српском народу још позната и као Врбица, обележава се још од 4. века. Посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније кога је, према предању, Исус Христ васкрсао из мртвих четири дана после смрти.
Лазар је, након оживљавања, према предању, живео још тридесет година као епископ на Kипру. Kажу да се више никада није насмејао, вечито жалећи за распетим Исусом.
Његово име има јаку симобику. На јеврејском језику “Ел-азар” значи “Бог је помогао”.
Мошти Лазара почивају и данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Kипра. У Kитону код Ларнаке, где су раније боравили остаци, стајала је надгробна плоча са натписом “Христов пријатељ”
Деца се нарочито радују звончићима које им родитељи купују окачене о српску тробојку. Они и њихово звецкање симболизују победу живота над смрћу, како Лазара, тако и Исуса који ће васкрснути следеће недеље – на Ускрс.
На овај празник се деца свечано облаче и радују се, јер је ово њихов дан. Носе звончиће око врата и врбове гранчице, па се тако овај празник зове још и Врбица.
С обзиром да је овај празник у време ускршњег поста, одрасли треба да су уздржанији – верује се да није добро на Лазареву суботу играти и певати.
У неким крајевима Србије све до данас се задржао обичај организовања поворке Лазарица на Врбицу.
Реч је о неудатим, младим девојкама које, лепо обучене и богато окићене, иду од куће до куће и певају. Домаћини их поздрављају и дарују димболично тако дочекујући летњи период који је пред нама.
Лазарице би облачиле српску ношњу, а девојка која је имала улогу мушког Лазара облачила би свечану девојачку народну ношњу.
Мушки и женски Лазар су пар као млада и младожења, а симболизују пролеће кад се природа буди.Они утичу на општу плодност и певају песме за то. Лазарице обраћају пажњу где има трудница и дец, девојка за удају или младић за женидбу – па онда оне певају речи за плодност.
Домаћица их посипа житом, које је симбол плодности, оне тада певају:
“Родило се, породило, целу земљу натежало”, а потом их дарује новцем, пасуљем или јајима.
Такође, Лазарева субота је код православних хришћана распрострањена и као крсна слава
Извор: Telegraf.rs/Србија јавља
