Велика субота – Дан када је Христос сишао у Ад да проповеда Јеванђеље мртвима, те се строго обележава у тишини и молитви.
Месе се обредни ускршњи хлебови и колачи – ускршњаци. Обично су округли са рупом у средини где се на Васкрс стави јаје. У Хомољу васкршњак оките босиљком и месе додатно мање ускршње колачиће.
У југоисточном Банату такође месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.
На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. Дан је строго посвећен само оним пословима који се односе на прославу најрадоснијег хришћанског дана Васкрса.
Традиција је и да се првог Васкрса, у оним породицама које су добиле принову а где дете није још напунило годину дана, јаја не фарбају и да се таквој деци даје неофарбано јаје. Исто важи и за породице које су имале смртан случај, јаја се не фарбају првог Васкрса након тог догађаја.
По старој традицији на Велику суботу могу се у храмовима обавити крштења оних који су приступили вери и припремили се за то.
Погледајте видео:
Извор: опанак / Србија јавља
