На примеру кредита од 50.000 евра. 2007. године, када је швајцарац вредео 55 динара, месечна рата задуженима у овој валути износила је 25.750 динара. На исти износ задужени у еврима плаћали су рату 35.280. Тада је евро вредео 80, а данас вреди 118
БЕОГРАД – У Србији цех „швајцарског кредитног рулета“ достиже 120 милиона евра. Један део ће, преко буџета, платити порески обвезници, па чак и они који нису узимали никакве кредите.
Небојша Дугалић никада није глумио у „Млетачком трговцу“, али је улога дужника обележила његов живот. Попут Шекспировог јунака, који је као гарант за свој зајам положио фунту меса, за Дугалића је један одлазак у банку 2008. године, симболично речено, значио скидање коже с леђа. Он је један од око 22.000 грађана који су се задужили у швајцарским францима, објавио је РТС.
Небојша Дугалић се за Око магазин присећа како је донео ову одлуку.
„Не можемо сви да завршимо све факултете и да знамо све детаље. Поготово када је у питању банкарство или економија. Онда је већина клијената била вођена истим принципом: Ако вам неко нуди један исти производ са две различите цене, наравно да ћете изабрати јефтинији“, каже Дугалић.
Врховни касациони суд данас о кредитима у швајцарцима
Став о решавању проблема спорних кредита у швајцарским францима данас би требало да заузме и Врховни касациони суд. Председник ВКС Драгомир Милојевић изјавио је да ће став који данас буде усвојен обавезати судије Врховног касационог суда, да ће нижестепени судови моћи да доносе и супротне одлуке, али да ће по ревизији случајеви доћи у ВКС. Могуће решење је укидање валутне клаузуле у швајцарцима и индексирање кредита у еврима, сматра Милојевић.
Да то што се нуди као јефтиније на крају дужнике може да кошта скупље, упозоравао је тадашњи гувернер Радован Јелашић. На опрезност приликом задуживања у швајцарској валути, упозорења су стизала из европске, мађарске, хрватске, али и српске централне банке.
„Сматрамо да не би било добро да држава додатно подржава задуживање у швајцарском франку, сем ако нас нису информисали да улазимо у монетарну унију са Швајцарском. Можда се и то десило у међувремену“, ироничан је био гувернер Радован Јелашић у пролеће 2007. године.
И док су из Народне банке Србије тада стизала упозорења, чланови владе охрабривали су грађане да се задуже у швајцарцима.
Банкари, са друге стране, тврде да су упозоравали. Зоран Петровић, председник ИО једне стране банке у Србији каже су у банци на ту чињеницу указивали приликом задуживања, као и да је због тога тај кредит имао мању каматну стопу. Јер је био више ризичан, појашњава.
Радован Јелашић усмено је упозоравао и одбио је сада да на ову тему говори за Око магазин. Како је објаснио, све што је имао да каже рекао је пре 10 година. И то небројено пута.
Тадашња рачуница
Ако се тада стан од 50.000 евра куповао на кредит, уз субвенцију државе на 30 година, клијент је банци и држави на име трошкова камате дуговао још 48.250 евра. Они који су исту некретнину тада купили на кредит, везан за швајцарац, били су дужни још 34.600 евра. Што је скоро 14.000 евра мање.
Дуплирана рата
У пракси је то изгледало овако. На примеру кредита од 50.000 евра. 2007. године, када је швајцарац вредео 55 динара, месечна рата грађанима задуженим у овој валути износила је 25.750 динара. На исти износ задужени у еврима плаћали су рату 35.280. Тада је евро вредео 80, а данас вреди 118.
Данас, када швајцарац вреди 105 динара, рата је дужнику у овој валути дуплирана и износи 54.075 динара. Док онај задужен у еврима плаћа мање – 52.038 динара. Невоља је у томе што задуженима у швајцарцима рата данас вреди као цела плата.
Решавање овог проблема, према рачуници председника Вучића коштаће 120 милиона евра. Дакле, један део платиће порески обвезници, па чак и они који нису узимали никакве кредите.
„Дужници у динарима и еврима плаћали су дуги низ година камате које су биле веће од камата на кредитима у францима, па би нормално могли да поставе питање зашто ми не добијемо неку помоћ, да ли ћемо да помажемо само једну категорију дужника или ћемо све дужнике да помажемо, с чијим новцима ћемо те разлике покривати“, каже некадашњи гувернер Дејан Шошкић.
Хрватске банке је решавање овог проблема коштало милијаду евра. Али су оне због тога тужиле хрватску државу пред Међународним арбитражним судом у Вашингтону.
У Мађарској је цех био много већи и износио девет милијарди евра. За Виктора Орбана и бившег хрватског премијера Зорана Милановића, проблем није био само економски. Јер су у овим земљама тамошњи грађани масовно узимали стамбене кредите у швајцарцима.
Гувернерка Јоргованка Табаковић претходно је већ нудила четири решања задуженима у швајцарцима.
Економисти кажу да су се задужени у швајцарцима коцкали.
Извор: Курир.рс/РТС/Око магазин/Аница Телесковић
