Премијер Албаније Еди Рама поново је изјавио да је Kосово за њега „део Албаније“, али је у својим аспирацијама отишао и корак даље, рекавши да „уједињење Албаније и Kосова није план Б, већ план А!“.
На то је најоштрије реаговало Министарство спољних послова Русије оценом да овакав став албанског премијера отежава дијалог Београда и Приштине.
Москва упозорава да се интензивирају напори да се интегришу области насељене Албанцима у низу балканских земаља које се граниче с том земљом и да таква атмосфера не само да штети дијалогу, већ и подрива поверење у целом балканском региону.
Стручњак за Балкан Георгиј Енгелхард са Института за славистику Руске академије наука каже да је реакција руског Министарства иностраних послова очекивана. Kада тако нешто поручује премијер једне земље, а не „обичан“ политичар или активиста, увек треба размишљати о последицама, каже он за Спутњик.
„Русија је као земља која утиче на политичке процесе на Балкану морала да реагује. Али велико је питање хоц́е ли западни партнери послушати савет Москве. САД и даље показују велики степен толеранције према реторици из Тиране, а поготово из Приштине. Однос Европљана се мало разликује од америчког. Рецимо, Немачка има веома негативан став према било каквом мењању граница у Европи и на Балкану. За сада не могу да проценим да ли ће Рамине изјаве изазвати реакцију у Берлину и да ли ће Берлин преузети неке мере у вези с оваквом реториком“, каже саговорник из Москве.
То што још нема ни реакције из Београда на Рамину изјаву, историчар и политички аналитичар Драгомир Анђелковић објашњава тако што каже да је Србија већ огуглала на великоалбанске испаде. Са свих страна стижу индиректне и директне поруке те врсте, ми добро знамо да је пројекат државе која би се простирала од југа централне Србије, преко великог дела Црне Горе и Македоније жив, али то не значи да се против болне реалности не треба борити, каже Анђелковић.
„Србија се томе опире, али са друге стране, као да понекада почиње у том мору да се губи. Kао да почињемо да прихватамо ту врсту екстремистичке идеје као реалност. Да би оне постале реалност, циљ је да нас успавају, да нас ослабе изнутра и паралишу. Понекад то и постижу, зато је важно да се упорно боримо и зато је важна подршка коју добијамо од Русије. То је за нас једна врста геополитичког будилника. Русија нас подсети на опасност коју ми препознајемо, а некако утонемо у једну врсту летаргије. Уз помоц́ Русије можемо много озбиљније да се свему томе опиремо“, истиче Анђелковић.
Уз упозорење на великоалбанску идеју, Министарство спољних послова Русије је позвало западне партнере Албаније да уместо стварања сумњивих структура на локалном нивоу постигну да Приштина испуни своје обавезе у вези са формирањем Заједнице српских општина на Kосову.
Анђелковић каже да је то сигнал да не треба одустати од онога што је договорено Бриселским споразумом, без обзира на притиске о промени формалног статуса Kосова, којима је Србија сада изложена више него икад.
„Албанска страна очито никада није намеравала да то имплементира, већ је читаву ствар користила само као технички модалитет да се од нас извлаче неки други уступци, због наше наде да ће бити формирана ЗСО, да ће то бити довољно за наставак евро интеграција, да од нас нико неће тражити да се Kосово третира као држава. Међутим, показало се да је то превара од стране Брисела, Приштине, превара од стране Вашингтона. И добро је да Москва инсистира да се реализује оно што је договорено, јер свако нереализовање у контрасту са руским захтевима подсећа и нас и цео свет да смо заправо варани од стране лажних западних пријатеља, који су на линији великоалбанских планова“ истиче Анђелковић.
С друге стране, Георгиј Енгелхард каже да је оно што Рама поручује донекле и логично, с обзиром на ситуацију у којој се албански премијер тренутно налази.
„У Албанији се настављају протести који су много оштрији него у Београду или Подгорици. Рама кокетира с патриотизмом и великоалбанским идејама зато шта нема куд. Друго је питање да је овакво понашање веома опасно за цео регион, јер албанско питање се не тиче само Албаније и јужне српске покрајине, Kосова и Метохије, него и Северне Македоније, Црне Горе и Грчке. И увек постоји могућност да ће неко протумачити запаљиве Рамине изјаве као упутство за деловање“, упозорава Енгелхард.
Демонстрације против Рамине власти у Тирани трају од 16. фебруара, а поједини аналитичари сматрају да поред тога што та политичка криза говори о дубокој подељености албанског друштва, може и озбиљно да утиче на прилике у региону, посебно на Kосову и Метохији.
Извор: rs.sputniknews.com/Alo.rs/D.N.
