Шабан Шаулић оставио је бројне хитове иза себе, а уз песму „Увенуће нарцис бели“ туговала су многа сломљена срца. Ево и приче о томе како је настала песма, а снимљена је по тужном љубавном догађају који се десио једном конобару.
Бранислав Цветиновић Лаки, угоститељ, родом из Шапца, радио је у то време у једном ресторану у тек изграђеној палати „Београд“, популарној „Београђанки“. Већ тада је имао неколико укомпонованих текстова, али песме није писао по наруџби, већ из душе и према доешавањима из личног живота.
„Идем са Славије до Зеленог венца да се видим са девојком. На Славији, бабе из Белог Потока продају цвеће. Мени се допали бели нарциси. Узмем букет, седнем у тролу и сиђем на Теразијама, па кроз Сремску до Зелењака. Дођем у продавницу где је она радила, а ње нема. Два је сата, они раде до три. Закаснио, она већ отишла“, испричао је Лаки конобар.
Лакијев земљак, Жика, радио је у истој продавници, па га је позвао да уђе.
„Рече ми Жика да уђем. Био је неки сточић где су запослени пили кафу. У то време је популаран био вињак. Пита ме Жика шта ћу да пијем, кажем му: „Вињак“. Седнем за тај сто, а њена слика на столу. Кажем ја њему: „Жико, ја сам задовољан и сликом! Дај ми само неку вазу да убацим ово цвеће“. Убацим нарцисе, попијем вињак. Пита ме хоћу ли кафу, кажем да нећу. Већ је петнаест до три, радња се затвара, време је да пођемо. Излазимо из радње, а Жика у једном тренутку каже: „Бане, стани. Иди узми цвеће, УВЕНУЋЕ!“ Кажем му: „Нека увене, то је за њу. Кад дође у понедељак, ако су увели, тако је морало да буде. Нарциси ће кад-тад увенути“, изрекао је Лаки, поздравио се са Жиком, па кренуо пешке уз Призренску ка Београђанки.
Нисам журио, било је три сата, а ја радио тек од пет. Идем тако и до Москве већ напишем прву строфу: „Желео сам синоћ да те видим, нисам мог’о своју чежњу скрити, мислио сам да ћеш бити сама, хтео сам ти цвеће поклонити.“ Стижем у Београђанку, пресвучем се, па узмем папир и оловку, изађем на терасу и довршим песму. Није прошло пет минута, а портир ми са врата каже; „Траже те двојица“, навео је Цветиновић.
На вратима су били Шабан Шаулић и виолиниста Верољуб Јовановић.
„Откуд сад они, запитах се. Понудим им пиће, па онако разговарасмо док ми не почне смена. Кад сам их испратио, код лифта мене Шабан упита да ли можда имам неки текст за њега. „Имам турнеју по Аустрији, идем с Верољубом, па успут да ми не буде досадно да направим песму на твој текст“, рече Шабан. Кажем му: „Ево, једна свеже написана“. Сећам се, зеленом оловком била је написана на парчету папира који сам из џепа извадио пред њим. Шабан је одмах узео да чита. Стигао лифт, али он не улази у њега, чита песму пажљиво: „Свиђа ми се! Кад се вратим, имамо песму!“ Тако је и било“, исповеда конобар о настанку „нарциса“.
Мелодију је на Цветиновићев текст написао Шабан, а одсвирао ансамбл Бранимира Ђокића. Песма се нашла на сингл плочи која је штампана у марту 1976. године. Отпевана је премијерно месец дана раније, на тада популарном фестивалу „Хит парада“ у београдском Дому синдиката.
Шаулићев „нарцис“ постао је апсолутни шампион фестивала! Плоча са овом песмом на А страни брзо је достигла сребрни тираж, а одмах затим и златни (100.000 продатих примерака).
Песма је постала прави народњачки и кафански евергрин, а сви највећи хитови у његовој 50 година дугој каријери заређали су се тек после ове песме.
„Увенуће нарцис бели
што сам теби хтео дати
на столу крај слике твоје
сузом ћу га заливати…“
Извор: Курир.рс/Бастабалкана
