Није јој било лако да се избори са свим…
Рексан Џоунс (27) из Тенесија имала је стравично детињство. Без мајке је остала када је имала само пет година – обесила се јер више није могла да се носи са стравичним детињством које је и сама проживела.
У потресној исповести Рексан је открила са чиме се све носила као дете и колико се сад труди да буде нормална особа упркос томе што је плод инцеста, жртва маминих момака педофила…
Ово је њена прича:
„Врло мало људи зна целу истину о мом детињству. Пријатељи знају само делиће – да сам усвојена, да су ми родитељи умрли, да ми је непријатно када сам у великим гужвама, али не и детаље. Сада говорим у нади да ћу инспирисати друге у сличној ситуацији да потраже помоћ, али и зато што желим да се повежем са људима сличним себи.
Ја сам резултат инцеста. Мој деда је сексуално злостављао моју мајку, а своју ћерку, и то годинама. На крају је моја мајка затруднела, а ја сам резултат тога. Мој деда је уједно и мој отац, а његових седморо деце, моје тетке и ујаци, уједно су ми и браћа и сестре.
Годинама је моја мајка, најстарије дете мог деде, трпела његово злостављање како не би сексуално злостављао друге ћерке, њене сестре. Имала је 18 година и већ ме је родила када је сазнала да деда није одржао своје обећање и да је злостављао и остале своје ћерке. Тада је побегла, а њега пријавила.
Породица је избегла скандал и пажњу јавности тако што су се изоловали од друштва. Живели су свако за себе, у разним мотелима, а децу нису слали у школу. Бизарним следом околности, моја мајка је отишла да пријави злостављање у исто време када је полиција трагала за двојицом њене браће. Њихове приче биле су тако сличне да су полицајци повезали све. Тако је клупко почело да се одмотава. Прошло је још шест месеци док моја мама није признала да јој је дете направио управо њен отац, а мој деда. Веровали су да ју је „напумпао“ неки радник у мотелима где је живела. Све док је социјална радница није притисла, а моја мама коначно отворила душу.
Урадили су ДНК тест и то је мог деду, односно оца сместило иза решетака. Осуђен је на 20 година затвора и уписан је у регистар сексуалних преступника. Пуштен је 2013. из притвора, а ја редовно пратим где је да бих била сигурна да није у мојој близини.
Недуго након што је деда ухапшен, мама је почела да се дрогира, нашла је дечка са којим је мене сексуално злостављала. Сликала ме је и снимала у тим ситуацијама и то продавала као дечју порнографију. Једно од мојих најранијих сећања јесте како се дере на мене и кажњава ме јер сам одбијала да њеном дечку пружим орални секс. Моја мајка се обесила 7. августа 1996. године. Нисам имала ни пуних пет година.
Тада сам се преселила код баке, која је била неми сведок ужаса које је радио њен муж. Ни она није била доброг менталног здравља, и мене је гледала као плод неверства њеног мужа. У њеној глави, њена ћерка није била њена ћерка већ дедина љубавница. Зато ме је редовно тукла и психички малтретирала. Звала ме је дететом сотоне.
За тинејџере је карактеристично да су пуни љутње и бунта. Ја сам била пуна опасне мржње и презира и експереиментисала сам са алкохолом и сексом. Затруднела сам са 16 година са својим дечком и то дете ми је променило живот набоље.
Деца не знају истину
Њени синови који имају 9 и 7 година не знају какав је живот Рексан имала. Верују да је сироче и да је усвојена.
„Они су моја снага, разлог да устанем ујутру и да се борим. Основала сам и групу за помоћ људима који су преживели слично што и ја“, каже Рексан.
Престала сам да пушим и пијем исте секунде када сам сазнала да сам трудна и сву снагу сам уложила у то да том детету пружим бољи живот него што сам ја имала. Када сам се породила, лекари су у мени видели само трудну тинејжерку пуну ожиљака и масница, па су позвали социјалне раднике. Мој син и ја послати смо у хранитељски дом. Међутим, социјална радница која нам је додељена била је иста која је пре много година помагала мами и браћи. Решила је да ме усвоји када сам имала 17 година.
После тога, имала сам донекле нормалан живот. Завршила сам средњу школу. Удала се за оца свог детета. Добили смо још једног сина, а мој муж се придружио морнарици.
Све те године, као запослена мајка двоје деце а и сама тинејџерка, патила сам од анксиозности и депресије. Имала сам и један покушај самоубиства, због чега сам завршила у менталној установи. Тада сам почела да причам са лекарима и да водим дневник. Писала сам стално, чак и док једем. Све је излетело из мене. И данас читам те дневнике, како бих се подсетила колико сам јака.
Пријатељи су ми и даље велика подршка. Супруг и ја смо се развели, али његова нова жена је данас моја најбоља пријатељица и помаже ми да превазиђем своје нападе анксиозности. Посећивала ме је док сам била у болници и доносила цртеже моје деце да ме орасположи.
Имам и терапеутског пса, тренираног да препозна моје окидаче, и тада ће буквално сести на мене док се не смирим. Када имам напад панике, уме да лоцира тачке притиска на мом телу и да их гура главом док се не вратим у нормалу.
Сигурно се питате и какво ми је опште здравље, будући да сам продукт инцеста. Два пута сам имала рак грлића материце, и већ годинама имам артритис јер ми се зглобови никад нису развили како треба. Један лекар ми је рекао да сам 23-годишњакиња са телом жене од 53 године“, завршава Роксан своју исповест.
Извор: Ало
