Иако је Америка, колевка брзе хране, недавно објавила да велики фаст фуд ланци пријављују успоравање и пад продаје, у Србији је тешко замислити да би посао са брзом храном могао да пропадне. Ипак, мало нас зна да када наручите нешто у фаст фуду, на крају добијете само 50 одсто до онога што сте наручили, и то ако баш имате среће.
Уместо 200 добијете 170 грама
– Да кренемо од меса, које је основни део сваке поруџбине. На ценовницима пише да добијете 150, 200 грама, а истина је да при мерењу закинемо од 30 до 50 грама. На све то, ако сте наручили пуњену пљескавицу, качкаваљ којим пунимо скоро никад није млечни, већ биљни – открила нам је радница из фаст фуда. И ово је тек почетак у искусним и извежбаним преварама ланаца брзе хране.
– Вара се и на додацима. Мајонез, павлака и кечап се разводњавају тако што у канту сипамо, рецимо, мајонез, па додамо воду у сразмери: 60 одсто мајонез – 40 одсто вода, или 70-30, што зависи од намаза. Ако у магацину имамо неке који су пред истеком рока, сипамо и њих. Лепиње и кифле се купују бајате јер су јефтиније, и то од пре два дана, па се загреју и служе као нове – додаје девојка која сваког дана преко своје воље вара муштерије.
Додаје да нема избора јер не сме да ризикује посао, али да је теши бар то што купцима не сервира ништа покварено. Преко тога, каже, никад не би прешла. Али, фасцинантно јој је колико далеко човек може да иде у осмишљавању превара.
Дакле, када наручите пуњену пљаскавицу, у већини фаст фудова добијете следеће: 50 одсто мање меса, биљни сир уместо качкаваља, разводњене намазе, труле салате и бајате кифле, и понеки додатак мање – уколико није „при руци“.
Шта заправо једемо
Иза „укусних“ месних прерађевина често се, како каже др Мирослав Стојшић, крије и забрањени полифосфат. Он утиче на оболевање од рака дебелог црева. Ништа боље није ни свињско месо, упозорава саговорник, јер се у исхрани свиња користи храна пуна хормона, антибиотика и седатива. Захваљујући томе, прасе је за пет месеци спремно за клање.
– Имамо правилник у ком пише: месо за пљескавице и ћевапе прави се од јунећег меса прве и друге категорије, уз додатак од два одсто соли – наводи пример др Стојшић.
У Београду 2-3 места са месом
– Тога нема на свега два до три места у Београду. Код нас, у роштиљ месо стављају лој, соју, воду и додају пилећи МОМ (машински откошћено месо), треће категорије, где се стављају шије, тртице и леђа. А у костима се депонују сви тешки метали, хормони и антибиотици. Произвођачи пилећи МОМ увозе за 40 до 50 динара по килограму и то стављају у саламе, шунке у цреву и кобасице. У појединим западним земљама то је забрањено и за мачке.
Није сјајна ситуација ни у млечној индустрији. Наш саговорник тврди да неки произвођачи од палминог уља праве сир!
– Увозе млеко у праху, па од њега праве конзумно млеко – каже др Стојшић. – У чоколадном млеку имате додатак карагенан, који је забрањен у ЕУ, а то пију деца. У месној индустрији стављају га у виршле, паризере и шунке. Он је потенцијални емулгатор где долази до обољења дебелог црева и карцинома, јер се лепи за слузокожу.
Извор: Курир.рс/Телеграф/Новости
