Специфичности Балкана су такве да један нагли, непромишљени корак потенцијално може, као кућу од карата, срушити читаву ситуацију у региону, рекао је у интервјуу албанским медијима заменик шефа дипломатије Русије Александар Грушко
Какви су приоритети Руске Федерације на Западном Балкану?
– Русија је, пре свега, заинтересована за стабилност и безбедност Западног Балкана. То је комплексан регион који има мало несугласица. То је историјска реалност. Овде и до данас постоји значајни конфликтни потенцијал. Чак и локална експлозија напетости, попут лавине може изазвати последице од регионалног и чак европског значаја. Зато се ми залажемо за развој вишестраног дијалог по свим оштрим питањима која се тичу безбедности региона, како би се етапно, узимајуц́и у обзир интересе свих држава, ојачала стабилност на Западном Балкану.
Русија жели да развија партнерске односе са свим државама региона. Заинтересовани смо за јачање узајамно корисне сарадње у свим областима за заједнички интерес. Поштујемо тежњу земаља региона да се интегришу у ЕУ, али категорички смо против вештачког безалтернативног избора, тим пре ако се он намеће споља — или Русија или Брисел и Вашингтон. Видимо на низу примера узајамно корисних економских пројеката, како се објективни национални интереси западнобалканских држава често замењују блоковским евроатлантским платформама. Уместо пуне сарадње, ми се суочавамо са политиком санкција. На крају, то противречи интересима самих регионалних држава. Наравно, такво стање ствари нам не одговара.
Желели бисмо да видимо Западни Балкан као територију безбедности, стабилности развоја и равноправних могућности узајамно корисног партнерства за све државе.
У Нишу се налази Руско-српски хуманитарни центар. Запад тврди да Русија тражи дипломатски статус за тамошњи персонал. Како то коментаришете? Да ли тај центар представља претњу за регионалну безбедност?
– Руско-српски хуманитарни центар у Нишу је основан на основу руско-српског међувладиног споразума од 25. Априла 2012. Године. Желео бих да нагласим да је Русија од самог почетка наглашавала пуну транспарентност пројекта о стварању Центра који је смишљен и реализован као заједничка хуманитарна мисија са Србијом, оријентисана на рад на Балкану и сарадњу са свим заинтересованим државама. Центар је регистрован као међународна организација. Он је учествовао у спречавању последица ванредних ситуација у Србији, Грчкој, Македонији, Словенији, Босни и Херцеговини. Из тог центра је 2015. године у Албанију послата хуманитарна помоћ за настрадале од поплава. У њему су се обучавали стручњаци различитих држава, у њему су радили представници низа држава, као и УН, ОЕБС-а и других вишестраних структура. Резултате тог рада су виделе својим очима хиљаде људи у југоисточној Европи.
Ми смо се више пута суочавали са спекулацијама о наводном војној компоненти Руског центра, али нема потврде такве делатности нити је може бити.
У контексту Преспанског споразума о промени имена Македоније Грчка је оптужила Русију за мешање са циљем да се не дозволи имплементација споразума. Шта мислите о томе?
– Русија је увек подржавала процес трагања за трајним и одрживим решењем проблема имена балканске републике на прихватљивој основи за Скопље и Атину, без мешања споља и наметања вештачких рокова и услова. Ипак, ми нисмо могли да не видимо како је за време процеса потписивања и одобравања Преспанског споразума било озбиљних кршења унутрашњег законодавства Македоније и међународноправних норми са великим притиском споља и игнорисањем мишљења већине становништва. Убеђени смо да је брзина којом је закључен овај документ условљена пре свега жељом да се што пре увуче Скопље у НАТО, а не да се помогне решење билатералног спора.
Ми се држимо политике конструктивне сарадње са земљама региона. Као и пре, сматрамо да је важан фактор који може да ојача мир и безбедност на Балкану политичка и економска стабилност у Грчкој и Македонији. Ми никад нисмо водили „закулисне игре“ против Атине и Скопља, нити то намеравамо.
Познат је званични став Русије о Косову. Али какав је њен став о дијалогу Косова и Србије? Ако Србија постигне коначни споразум са Косовом и призна његову независност, да ли ће то урадити и Русија?
– Како што је познато из резолуције 1244 УН од 9. септембра 2010. године, дијалог између Београда и Приштине се врши уз посредништво ЕУ. Став Руске Федерације је да овај процес треба да се заснива на међународном праву и оквирном документу косовског решавања кризе — резолуције СБ УН 1244, по којој је аутономна покрајина Косово саставни део Србије.
Сматрамо да је питање нормализације односа Београда и Приштине чисто унутрашња ствар Србије. Не видим смисла у предвиђању могућег споразума заинтересованих страна. У сваком случају, треба да буде у складу са међународним правом и да буде одобрен у СБ УН.
Да ли сматрате да ширење НАТО-а на Балкану представљају претњу за руске интересе?
– Наш однос према политици „отворених врата“ НАТО-а је добро познат: ми смо убеђени да увлачење изнова нових држава у тај блок није у складу са реалним европским интересима, не помаже јачању безбедности ни држава које улазе у НАТО нити саме те организације, нити, наравно, Русије.
Без обзира на географске параметре, ширење неизбежно повлачи појаву нових и продубљивање већ постојећих линија у Европи. Форсирање увлачења Македоније у НАТО коришћењем инструмената мешања у унутрашње ствари само потврђује да је политика отворених врата постала за блок сама себи циљ. Натовци воле да говоре о демографским вредностима и бригама народа, али се на делима мишљење становништва не разматра.
Политика НАТО-а за по сваку цену ширење контролисаног простора води само ка расту напетости. Специфичност Балкана је да један непромишљен корак потенцијално може као кулу од карата да сруши целу ситуацију у региону.
Извор: Информер/sputniknews.com
