Нико није могао да спречи да његов дар за певање преко ноћи нађе пут до успеха.
Прошло је тачно десет дана откако је, након последица тешке саобраћајне несреће, преминуо легендарни певач Шабан Шаулић.
Многи су га сматрали некрунисаним краљем народне музике, али он је током свих пет деценија дуге каријере остао доследан скромности, јединој противтежи раскошном таленту који га је красио. Овоземаљски живот напустио је онако како нико није могао ни да наслути, враћајући се с наступа у Немачкој, а сведоци последњих часова његовог живота још препричавају како је више од свега желео да стигне кући и препусти се одмору, али и планирању свадбеног весеља за свог сина Михајла.
Судбина је, међутим, приредила другачији сценарио, на који нико није могао да утиче. Једнако као што нико није могао да спречи да његов дар за певање преко ноћи нађе пут до успеха. Откако је 1969. године снимио прву сингл плочу, све остало постало је историја.
Овај велики певач остварио је много успеха, огромну популарност, створио је незаборавне хитове, освојио награде и одржао концерте, ипак, његову свакодневицу чинило је и неколико погрешних одлука, које су могле да га коштају губитка породице, али и живота.
– У војсци сам срео Новицу Костића и момке који су писали дивне текстове, па сам пробао да компонујем сам помоћу касетофона – причао је Шаулић, којем су се производи војничке доколице веома брзо исплатили када је по повратку међу цивиле добио позив да се опроба на великом фестивалу народне музике у Паризу.
Дугокоси шармер у народној ношњи
– У разговору с људима из оркестра Бокија Милошевића, који су на фестивалима пратили велике певаче, схватио сам да сам на прекретници. Имао сам две опције – или да се вратим у Шабац, или да нађем неког композитора и кренем у Париз. Бранимир Ђокић ме је питао да ли имам неку песму, па сам им онако наивно пустио једну од оних из војске, након чега је донета одлука да идем на фестивал у Град светлости. Морао сам да позајмим народну ношњу, јер је то био услов да се такмичим, а пошто ми је била четири броја већа, изгледао сам у њој веома смешно.
С обзиром на то да је прве песме снимио као дугокоси шармер, а на фестивалу се, поред необичне одоре, појавио и с кратком косом, скоро нико га није препознао.
– Сећам се да је редитељ Вук Вучо сликао целу естраду, преко педесет великих певача који су наступали, а нико жив ни да шкљоцне апаратом у мом правцу. Ипак, док сам седео иза сцене, чврсто сам веровао у успех својих песама. Првог дана отпевао сам нумеру „Веровах ти“ и добио прву награду стручног жирија. Када сам друго вече фестивала запевао „Ти си сада срећна жена“, настао је делиријум у сали и три хиљаде људи је скандирало моје име, а када сам завршио, публика је више од једног сата узвикивала: „Шабане, Шабане…“ Док сам покушавао да се поклоним, на мене су падали новчаници, новчићи, цвеће, кључеви од аутомобила…
Предраг Којдић, секретар удружења аутора народне музике, замолио је директора фестивала Дамјана Бабића, који је био и композитор неколико песама других певача, да ме поново пусте на сцену како бих умирио масу, али он то није дозволио, па су се њих двојица потукли. Водитељ Мића Орловић најављивао је остале учеснике, али њих више нико није слушао. Тада је три хиљаде људи гласало за мене, док је другопласирани добио дванаест, а трећепласирани само три гласа – казао је једном Шабан, којем је убедљива победа била само иницијална каписла да убрзо понесе титулу краља народне музике.
Извор: Курир/srbijadanas.com
