У САД-у је објављен текст у којем бивши амерички пилот на специјалном извиђачком авиони РЦ-135С “Цобра Балл” сведочи о свом сусрету с мистериозним совјетским оружјем. У светлу најновије глобалне конфронтације Американци страхују да би руска научна елита могла поново да реактивира свој пројект из 80-их година прошлог века.
Недавно се на руском интернетс порталу РГ појавио занимљив текст у којем је главна тема један бивши амерички војни пилот који се сусрео с тајним пројектом бившег СССР-а. Он је напоменуо да је узак круг америчких војних стручњака одавно упознат с његовом тајном.
Наиме, цео догађај се догодио у јесен 1988. године. Заповедништво 24. ескадриле стратешког извиђања, у којој је служио Роберт Хопкинс, налазило се у ваздушној бази Шемиа која се налазила на Аљасци.
Ова ескадрила је имала задатак да надгледа поштовање Споразума о ликвидацији балистичких ракета кратког и средњег домета, који је потписан између СССР-а и САД-а. Совјети су обавестили Американце да ће лансирати балистичку ракету СС-20 (“Пионеер”) која ће погодити свој циљ на војном полигону Кура. Надгледање целог овог процеса на себе су преузели пилоти 24. ексадриле стратешког извиђања, тачније авион у којем се тог дана налазио и Хопкинс.
Авион радио-извиђања РЦ-135С “Цобра Балл” је кренуо на свој задатак, у циљу прикупљања извиђачких информација. Према сећању пилота, небески свод је те ноћи био некако “мутан”. Нису се виделе звезде, па чак ни Месец који је исијавао највећу светлост.
Испочетка је све ишло по плану, а онда су почеле да се догађају врло чудне ствари. “Ми смо приметили нешто што је личило на полупрозирни бели зид, који се од копненог дела територије СССР-а уздизао у смеру северног акваторија Тихог океана”, говори Хопкинс. Ова маса је захватала практично цели простор од површине земље па све до нивоа докле допире наш поглед.
Оно што је било посебно чудно била је његова брзина кретања која је значајно премашивала брзину лета нашег авиона. Ова светлећа полулопта је напросто пресекла нашу путању лета, прошла кроз нас и наставила да се креће даље на исток, остављајући за собом празно и тамно ноћно небо”, присећа се тог догађаја амерички пилот.
Након овог догађаја су пилоти који су учествовали у овој мисији међусобно разговарали о томе шта се догодило. Наиме, сваки од њих је у почетку помислио да је реч о халуцинацији.
Након извесног времена амерички пилоти су се опет суочили са загонетним феноменом у облику летеће “Куполе” (овај објект је прозван “Светлосна купола”). Одмах је о томе обавештено заповедништво ескадриле. На брзину је формирана стручна комисија сачињена од специјалиста из Канцеларије за иностране војно-авионске технологије.
Након проучавања овог феномена они су дошли до закључка да је у питању светлосни ефекат који је изазван специјалним типом горива које користи руска балистичка ракета или примена снажног светлосног уређаја који може ослепети америчке сателите.
Амерички пилот Роберт Хопкинс није био задовољан коначном формулацијом војно-стручног тима. Он је самостално почео да “копа” по документацији да би се докопао истине. Проучавао је разне материјале, али ни у једном од њих није сазнао нешто што би могло постати кључни доказ који би најприближније могао описати доживљени феномен.
“Једина ствар на коју сам наишао објављена је у постсовјетском раздобљу. Наиме, у њој су руски научници потврдили да знају за пројекат ‘Светлосна купола’, али нису улазили у његово шире образлагање”, категоричан је амерички ветеран.
На темељу свог искуства и новинари су се заинтересовали за демистификацију овог феномена. И они су се дали у потрагу каква је то јарка светлост заслепила америчке пилоте, док су они опажали источне обале СССР-а.
Занимљива објава о мистериозном оружју објављена је у листу Лос Ангелес Тимес још 24. јануара 1988. године. У тексту је наглашено да Совјети поседују систем који може замаскирати лансирање интерконтиненталних балистичких ракета (ИБР) тако што исти заслепљује сателите за рано упозорење. Исто је то потврдио и амерички пилот Хопкинс.
Међутим, постојала су и још егзотичнија размишљања која су покушавала да растумаче феномен загонентне светлосне кугле. На њу су истраживачки новинари наишли у часопису Омни чији је број објављен у марту 1988. године.
Часопис се у основи бави проблематиком развоја оружја будућности где совјетски научници раде на конструисању борбеног система који би радио по принципима које је осмислио генијални научник Никола Тесла.
Присталица ове верзије је бивши амерички потпуковник Том Берден, који је био запослен у аналитичком одељењу једне ваздушно-свемирске компаније која се бавила развојем свемирског војног програма. Он је годинама прикупљао материјале о необјашњивим експлозијама широм света.
На пример, он је проучавао чудни феномен “гигантског распростирања светла” који се шири “из дубине Совјетског Савеза”. Овако нешто је примећено у Авганистану 1976. године.
По његовом мишљењу, фокусирањем и комбиновањем електромагнетних и гравитацијских таласа може се створити невероватно моћно оружје. Никола Тесла је овај феномен назвао “скаларна електроника”.
У тексту се није дубље улазило у објашњавање функције овог типа оружја. Међутим, новинари су обратили пажњу на чињеницу да се о овом оружју писало и пре него што је Хопкинс имао сусрет са “Светлосном куполом”.
У овом тренутку “Светлосна купола” је све актуелнија. Пентагон ће вероватно своје напоре усмерити на стварање свемирског система противракетне одбране. С друге стане, најновији развој ситуације ће вероватно покренути Русију да поново активира пројекат “Светлосне куполе” који је осмишљен још пре готово 30 година.
Извор: hr.rbth.com
