Приштина би врло брзо могла да крене у поступак напуштања такси на робу из централне Србије, иако позив који јој је упутио Савет безбедности УН нема обавезујућу снагу. Питање је, међутим, чиме ће то бити условљено, што је омиљена приштинска тактика.
Када смо се најмање надали стигла је подршка из Уједињених нација. Вишедневно натезање о томе да ли Савет безбедности УН уопште треба да расправља о тромесечном извештају Унмика о стању на Косову и Метохији, на крају је завршено седницом са које је Приштини једногласно поручено да мора да укине таксе од 100 одсто на робу купљену у Србији и Босни и Херцеговини.
То је вероватно први пут да потпуно супротно позициониране чланице СБ УН имају заједнички став по питању КиМ.
Таксе падају у етапама
Приштина се до сада више пута оглушила на такве позиве Европске уније, али и Вашингтона, њеног главног савезника и гаранта самопрокламоване независности, ког је до сада беспоговорно слушала. Отуда и питање каква је сада снага и судбина једногласног позива са најзначајније говорнице у УН.
На питање има ли Савет безбедности механизме да приволи Приштину на укидање такси, некадашњи шеф српске дипломатије Владислав Јовановић напомиње да је судећи по томе шта су пренели медији, седница завршена саопштењем председавајућег, што је уобичајено у таквим ситуацијама. А саопштење је, како објашњава, блажи облик завршног рада СБ од резолуција, нарочито оних донетих у оквиру Главе 7 Повеље УН.
„Али и саопштење има велики политички ауторитет и за онога коме је упућено то треба да буде савет и позив да узме памет у главу, да се више не игра са тим стварима, јер би могле да следе и неугодније последице ако се не поштује тај позив Савета безбедности. Зато би требало очекивати да приштинске власти закључе да је игра завршена и да те таксе ставе ад акта“, указује Јовановић за Спутњик.
Он, међутим, напомиње да Приштина то може да учини на два начина, одједном и формално, или у етапама и са условљавањима, што је ближе њеном начину размишљања и погађања са Београдом.
„У сваком случају, неки процес напуштања тих такси би требало да буде започет и то доста брзо, али се бојим да ће то бити повезано са неким условљавањима друге врсте само да би се ситуација даље закомпликовала“, оцена је саговорника Спутњика.
Тако би се, објашњава он, Београд на неки начин ставио у исту раван са Приштином, да не буде како је само она прозвана у СБ УН. Подела одговорности, а не само искључива кривица Косова би био излаз из те ситуације, додаје некадашњи шеф српске дипломатије.
„То је она омиљена тактика коју користе неки западни центри моћи када желе да заштите приштинске власти од сопствених грешака, па онда позивају обе стране да се уздрже, или да буду конструктивне“, подсећа Јовановић.
Претње Србији — узми или остави!
И некадашњи шеф Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић, који је у периоду од 2000. до 2005. године више пута присуствовао седницама СБ УН, сматра да ће Приштина ипак укинути таксе.
Он подсећа да је ЕУ у више наврата инсистирала на томе, на шта је Приштина одговорила арогантно и безобразно. САД и председник Трамп су то такође тражили, а Приштина је остала при тврдом ставу, очигледно користећи проблеме које амерички председник има са „дубоком државом“ и делом администрације из редова Демократске странке коју не контролише.
„Сада се огласио СБ УН са захтевом за укидање такси и не знам да ли постоји још неки овоземаљски ауторитет који би утицао на Приштину да укине таксе“, каже Човић за Спутњик.
Према његовој оцени, биће потребно време да Приштина направи излазну стратегију. Човић упозорава и на намеру промене формата бриселских преговора и покушаје да се они претворе у статусне, иако то тако није замишљено. Једноставно, све покушавају да доведу до система „узми или остави“, истиче Човић и напомиње да по том питању никада није била јаснија дискусија америчког, британског, а посебно немачког амбасадора у УН, који је јасно рекао да нема уласка Србије у ЕУ ако не признамо Косово.
Он индикативним сматра то што се о самом извештају Унмика, мисије УН на Косову и Метохији, на седници СБ и није расправљано.
„То говори да је тај извештај, изгледа, урађен неуобичајено реално, а на то указује и чињеница да је такозвани косовски премијер Рамуш Харадинај одлучио да прекине сарадњу са Унмиком. Гледајући приче амбасадора САД, Британије и Немачке, то додатно говори да ће они вероватно покушати да Унмик полако извуку са простора КиМ и то су све неке припремне радње“, каже Човић.
Невероватно је колико се некима жури
„У сваком случају, српска страна не треба ни да размишља о било каквом почетку дијалога уколико таксе не буду потпуно укинуте. Када буду укинуте онда прва тачка дневног реда дијалога треба да буде анализа до сада потписаних свих споразума са међународном заједницом када је КиМ у питању и кроз ту анализу да видимо ко је шта спровео, шта ко није спровео и када ће да спроведе. Мислим да би све остало било погрешно и да би нас увело у једно огромно убрзање, а невероватно је колико се многима жури“, истиче саговорник Спутњика.
То убрзање је, како каже, покушај да нас ухвате и преваре у временима мутне воде када се мења ситуација у свету, када долази до прерасподеле снага и када још није све кристално јасно.
„Поједини међународни субјекти се понашају као да је све готово, не схватајући да на Косову и Метохији ама баш ништа није готов“, категоричан је Човић, који је посебно указао на улогу Русије и Кине да, како је рекао, изнуђеним методама дође до седнице СБ УН.
„Мислим да је руски амбасадор изнео праве чињенице, о Резолуцији 1244 и њеном кршењу, да нема ништа од споразума о Заједници српских општина, као ни од повратка Срба, да је мимо Резолуције формирана такозвана војска Косова, да су уведене таксе“, нагласио је Човић, али и оценио да и кинески амбасадор јако добро препознаје ситуацију.
Одатле се врло лако може извући закључак да многе земље које су на необичан начин признале некакву независност Косова, преиспитују своје одлуке и Приштина осећа да се њихова независност круни и да време пред нама њима не иде у прилог, закључио је саговорник Спутњика.
Извор: rs.sputniknews.com
