Према подацима Централне банке Турске, земља је прошле године имала дуг од 453 милијарде долара, или 53% бруто домаћег производа, што је сврстава у ранг земаља које нису везане лудачком кошуљом дужничког ропства.
У јеку сукоба с Вашингтоном турска лира је прошле године претрпела шпекулативни удар банкара с Вол Стрита, али се након тога опоравила и сад је курс приближно исти као пре стрмоглаве девалвације, када је у августу за један амерички долар требало издвојити преко 7 турских лира. Данашњи курс је 5,2 лире за један долар, што је поновао дало замах малом и средњем подузетништву, које је оптерећено увозом и кредитима у америчкој валути.
Али, Турска је донела одлуку, барем под Ердоганом, да се више неће обраћати Међународном монетарном фонду, ни за савете ни за кредите.
Турска више не намерава да користи услуге Међународног монетарног фонда, нити да од њега узима зајмове, рекао је јуче турски председник Реџеп Тајип Ердоган.
“Затворили смо страницу с кредитима Међународног монетарног фонда и, уз Божју вољу, никада је више нећемо отворити”, рекао је турски председник државе, говорећи пред парламентарном групом владајуће Странке правде и развитка, извештава турски Даилy Сабах.
“Турска је 2013. исплатила последњи део свог дуга Међународном монетарном фонду и више неће узимати његове зајмове”, рекао је Ердоган.
ММФ има Канцеларију резидентног представника у Турској, који Анкари предаје извештај Међународног монетарног фонда и документе Извршног одбора који се односе на Турску. Канцеларија у Анкари прати економска кретања и политику у Турској, повезује турске власти и особље ММФ-а у Вашингтону и координира техничку помоћ ММФ-а, коју Ердоган сада одбацује.
ММФ на својој службеној страници наводи како је његов резидентни представник у Турској, Срикант Сешадри, такође и извор информација о ставовима ММФ-а за јавност, домаће и стране аналитичаре, инвеститоре, академске и истраживачке институције, као и турске међународне партнере и њихове дипломатске мисије.
Шта ће остати од ове “сарадње” и да ли ће Ердоган да се одлучи за затварање канцеларије попут Виктора Орбана, сазнаћемо ускоро.
Турска је још 2008. престала да узима зајмове од ММФ-а и последњи део кредита је вратила 2013. Од тада није узела ни долар од ове међународне финансијске институције.
Турско министарство финансија је раније изјавило да не преговара о додели кредита ММФ-у земљи.
“Изјаве о преговорима о додели кредита Турској од стране ММФ-а су нетачне и представљају манипулацију јавног мњења. Турска економијаје успела да преброди кризно раздобље без спољне подршке. Јасно је да је објављена вест о узимању кредита ММФ-а дезинформација, којој недостаје доследност. То је објављено упркос повољним резултатима задужености Турске , висине дуга и финансијске дисциплине”, наводи се у саопштењу турског министарства финасија од 1. фебруара.
Подсетимо, национална валута Турске је прошле године у више наврата досегла историјски минимум у односу на долар. У августу је курс премашио 7 турских лира за амерички долар. Валутна криза у земљи је постала посебно тешка након што је амерички председник Доналд Трамп објавио да је удвостручио царине на алуминијум и челик из Турске, на 20% односно 50%. Као одговор на то, Анкара је повећала царине на 22 врсте америчке робе, укључујући дуван, алкохол, аутомобиле, козметичке производе, рижу и воће, укупне вредности 533 милиона долара.
“Свесни смо проблема. Нестабилност у размени и каматним стопама, као и да је инфлација у протеклим месецима узроковала одређене потешкоће у свакодневном животу људи. Те економске флуктуације се нису догодиле због реалног стања у земљи, него зато што је Турска била под нападом. Међутим, земља је победила и одбранила те нападе. Одлучили смо да интервенишемо и у цене, ако буде потребно, а те мере ћемо предузети на локалном нивоу, кроз општине. Нашим грађанима морамо пружити јефтиније производе” , рекао је Ердоган, додајући како Турска сличне кризе може превладати сама и без иностране помоћи.
Извор: logicno.com
