Шабан Шаулић 2013. године пожелео је да на концерту који је припремао у Сава центру запева премијерно једну нову песму. Данас велики хит „Жал“ Влада 013 написао је наменски за њега, а музику и аранжман урадио је хармоникаш и композитор Бане Васић. Међутим, на прво слушање „Жал“ му се није допао јер је балада којих он има много, па се надао нечему бржем.
„Дуго смо текстописац Влада и ја размишљали каква би то нумера била по Шабановој мери, за кога је иначе велики изазов писати. Шаулић је пожелео да неку нову песму премијерно изведе на свом концерту крајем марта 2013. у Сава центру. Тако уочи концерта позвао сам га и рекао да дође у мој студио да чује шта смо урадили. Иначе, прво је настала музика, па онда текст. Стари, добри народњак са емотивним, љубавним римама. Али, Шабан се уопште није одушевио када је први пут чуо“, рекао је Бане Васић.
„Негодовао је зашто смо написали баладу, јер их је већ безброј снимио; због чега није бржа нумера… па још уз све то, урађена је уз пратњу тамбураша, уз које се он није видео. Нарезао сам му композицију на ЦД, како би је наредних дана слушао код куће, па донео коначну одлуку. И као за инат, по повратку кући, Шабан је имао лакшу саобраћајку. Ауто је завршио на поправци у сервису, заједно са ЦД и новом песмом. Он је потом отпутовао у Немачку на гостовање, није више ни чуо песму. А, ја нисам хтео да чекам, него сам је мејлом послао његовој ћерки Илди да је она преслуша. Е, то је већ уродило плодом. Илда се одушевила, и чим је Шабан дошао у Србију, позвао ме је са аеродрома. Питао је коју сам то нумеру пустио Илди, јер она већ два дана плаче и само прича о њој“, сећа се он.
Иначе, назив „Жал“ наметнуо се накнадно. Наиме, замењена је реч „бол“. Балада је снимљена са тамбурашима „Близанци“, а свој допринос дали су и инструменталисти Драган Шањика (прим), као и Бане Васић, који је одсвирао деонице на хармоници.
Пратеће вокале певали су Сузана Динић и Драги Домић.
„Шабан је прву песму снимио 1969, а те године сам ја рођен. Цео свој живот га слушам и уживам у његовој музици. Веома сам поносан што лепо и успешно сарађујемо годинама“, открио је Бане.
„Жал“ је у години када је снимљен побрао бројне симпатије у разним анкетама и на годишњим доделама признања проглашен је за хит године у категорији народне музике. Музички стручњаци, публика, интерпретатори… нема ко није био одушевљен.
„Без обзира колико траје каријера, на успехе које постижете, сваки певач воли да добије награде. А, поготово када о њима одлучују публика и колеге. Морам да будем искрен до краја и кажем да композицију ‘Жал’ када сам први пут чуо, нисам био одушевљен. На моју срећу и радост, ипак сам је снимио“, изјавио је Шабан Шаулић на једној додели награда.
Међутим, није све ишло баш тако глатко. „Жал“ је убрзо проглашен плагијатом, што је многе запањило. То је у једном интервјуу истакао Иван Кукољ Куки. Навео је да је инструментални уводни део, односно форшпил, код „Жала“ исти као у „Шта ће мени вино“, коју је својевремено снимио Зоран Калезић!
После ове оптужбе, за мишљење су упитани други композитори, као и сам аутор.
„Добро знам Калезићеву ‘Шта ће мени вино’, коју је комповао Миша Марковић, а аранжирао Мирољуб Аранђеловић Кемиш. Лепа песма, безброј пута сам је свирао на наступима. Тачно је да уводни део ‘Жала’ има сличности са том композицојом, али то је занемарљиво. Далеко од тога да су идентични, и да је Банетова песма плагијат. Па, данас има сијасет примера у којима се песме новијег датума минимално разликују од неких старих нумера, и ником ништа због тога. У музици се то дешава, некад случајно, а некад и намерно“, рекао је Миша Мијатовић, хармоникаш, композитор, творац бројних хитова и музички уредник у ПГП РТС, па наставио:
„Главни печат ‘Жалу” је дао Шабан, његовом маестралном интерпретацијом. Не памтим да је снимљена боља композиција последњих деценију-две. Што би се рекло – капа доле и аутору, а посебно извођачу“.
Слично мишљење имао је и композитор Рама Демир, сарадник Џеја Рамадановског, Мухарема Сербезовског, Кемала Монтена и других.
„Пажљиво сам преслушао обе песме, нема ни говора о крађи, копији, плагијату. Минимална сличност постоји у форшпилу, и то је све“.
„О песми ‘Жал’ могу да кажем све најбоље. Бане је одличан хармоникаш и један од ретких аутора који прави композиције правих вредности, са душом. Он лепо уме да искреира композицију, јер има музичарско знање и умешност свирања. Није хиперпродуктиван и не штанцује песме, које личе једна на другу. Тачно се зна кад песму напише врстан музичар, који зна ноте, уме да свира, чује и осети све што треба, за разлику од оних које склепају такозвани композитори, ударајући о кафански сто, кад им се кобојаги роди идеја и надође инспирација. Сигуран сам да се Васићу случајно поткрало да у уводном делу има два такта слична са Калезићевом песмом. То се дешава људима којима је глава пуна музике и разних свирки. Повуче их мелодија, која крене сама да клизи, па се несвесно убаци и неки познати такт. Није му то за замерити, поготово што су поменуте нумере потпуно другачије“, рекао је Славко Стефановић Славкони, музичар, композитор и сокобањски победник који је 1988. године стекао титулу Прва хармоника Југославије.
Банета Васића критике нимало нису погодиле.
„Са Кукијем сам сарађивао, он је одличан певач и човек. Не љутим се на њега, свако има право на своје мишљење. Код мене нема сујете те врсте. Али, моја песма није никаква копија. Немам намеру да се правдам, то је случајност да су два такта форшпила иста. Нисам ни први, ни последњи коме се то десило. И сам се се изненадио када су ми на то указали тамбураши са којима сарађујем и који су одсвирали у студију ‘Жал’. Сећам се да смо били на некој свирци у Аранђеловцу, кад су ме питали: ‘Васке, јеси ли ти мазнуо ‘Жал’?’ Насмејао сам се, па одговорио да су ми они помогли у томе, још не схватајући на шта алудирају. Онда су ми одсвирали Калезићеву песму. Био сам баш изненађен, јер ми ни на крај памети није било да урадим песму која ће личити на неку другу. Ето, тачно је да форшпили имају сличности, као што и атмосфера ‘Жала’ можда подсећа на Мањифика и ‘Пукни зоро’ из филма ‘Монтевидео’. Како било, али ‘Жал’ је велики хит“, закључио је Васић.
Извор: Курир.рс/Антрфиле
