Многи етнолози истичу значај традиционалног јеловника током Бадње вечере
Уколико нисте ово урадили пред Божић, следи вам лоша година, тако бар кажу народна веровања! Бадње вече је један извесни помен прецима, којима много дугујемо, али и подсећање на то колико је важна породица и слога у њој.
Да би се „ваљано“ прославио Божић неопходно је да све пре тога буде урађено како треба, а припрема за Божић, који према народним веровањима показује каква нас година чека је Бадњи дан и вече.
Бадње вече карактерише традиционална заједничка вечера на којој се окупљају сви чланови породице. Међутим због чега се једе одређена храна? Шта она представља? Шта не сме изостати са вашег стола током ове вечере?
Многи етнолози истичу значај традиционалног јеловника током Бадње вечере.
Тако, на пример, Веселин Чајкановић увиђа неколико основних карактеристика Бадње вечери.
Наиме, овај догађај окупља све чланове породице, а многобројни обичаји се тичу и извесних јела која се морају или не смеју јести, те се стиче утисак да носе извесно симболичко значење. Од јела се спрема туцани пасуљ, кисео купус, пита од ораха (или од вишања у неким домаћинствима) и риба.
У бољевачком округу, са ове вечере не сме да изостане ни печена бундева, која се једе како деца преко године не би имала красте на глави. Овај обичај постоји и у другим крајевима нашег народа.
Са трпезе за Бадње вече не сме да изостане ни мед, који се једе са орасима, а после Бадње вечери се у кући чува као лек.
Традиционално, пре него што отпочне вечера, домаћин узима сито са орасима, одабере четири ораха и сваки баци у по један ћошак. Овакав обичај потиче од древних народних веровања. Наиме, орах је храна злим силама и лошој енергији, те се бацање ораха може тумачити као бацање мамца, који ће све лоше отерати од домаћина и укућана, након чега би вечера требало да протекне у миру.
Међутим, поједина тумачења истичу да бачени ораси односе и на наше претке, те да би их овај чин требало умирити. Занимљиво је да се по народном веровању, орах једе само за Бадње вече, док се осталих дана Божића не дирају, како се не би патило од чирева.
Етнолозима је још јаснија симболика пасуља на празничној трпези. Наиме, веровање које нам долази још од индогерманских народа сведочи о томе да је пасуљ омиљено јело за душе покојника.
На тај начин се, током Бадње вечери, успоставља симболичка веза са нашим прецима, који управо преко јела доспевају у везу са својим нараштајима, дајући им снагу и подстичући просперитет.
Сличну улогу на вечери игра и мед, док риба има ритуално значење, чије порекло није толико познато, али које се у средњем веку везивало за симбол Исуса Христа.
Ипак, на Бадњој вечери симболичну улогу нема само храна, већ и пиће. Један од обичаја је да се ракија или вино не сме попити, односно суд не сме остати празан, а последња чаша се враћа натраг.
Знамо да вино симболише крв, те је овај обичај веома јасан, посебно уколико се дода чињеница да се вино са стола не сме просипати или бацати.
За време јела не устаје нико, укућани чекају једни друге, и тек када сви заврше са обедом, устаје се у исти мах, те је веома важно да током овог периода породица буде на окупу и сложна.
На тај начин Бадње вече је један извесни помен прецима, којима много дугујемо, али и подсећање на то колико је важна породица и слога у њој.
Извор: Espreso.rs
