Председник Доналд Трамп је обећао да ће зауставити Уједињене Нације у стварању ,,једне светске владе”.
Алудирајући на УН недавно, Трамп је упозорио друге државе да одбију притисак за једном глобалном владом и прихвате патриотизам и суверенитет.
У историјском говору, одржаном раније ове године, Трамп је нагласио успех свог председништва, сламање америчких противника и уједнињење против елита, чији је крајњи циљ глобална утопија.
,,Америком управљају Американци”, рекао је Трамп.
,, Ми одбијамо идеологију глобализма и прихватамо доктрину патриотизма”.
,,Свуда у свету, одговорне нације морају да бране суверенитет од опасности, не само глобалне владе, већ и од других, нових облика присиле и доминације”.
Планови УН-а да до 2030. постоји једна светска влада
Као информисан али наиван студент, 1960. године шетао сам кампом Универзитета у Пенсилванији са шефом катедре одељења за хемију проф. Чарлијем Ц. Прајсом. Рекао ми је да је био председник покрета Уједињених светских федералиста и питао да ли знам шта је представљала та оранизација. Када сам рекао да не знам, одговорио ми је да су они веровали у једну светску владу која ће произаћи из УН пише Џефри Лудвиг за америцантхинкер.цом
Био сам затечен јер никада нисам чуо некога да заговара такву идеју. За мене су, Уједињене Нације, биле добровољна организација задужена да гура светску заједницу у правцу мира и да спроводи хуманитарне програме у борби против сиромаштва у свету. Замишљао сам УН попут неког уједињеног правца на светском путу.
Како је визија нове светске владе проф. Прајса испливала на поршину? Иако постоји социјалистичка нит у оснивачом акту, УН су у основи формиране на визији људских права предочених у Универзалној декларацији људских права (УДХР), која ставља концепт права на чело светског прогреса. А права су главно одредиште за повећање људских слобода и достојанства личности.
Овај документ прати доста сјајних докумената који представјају права као централни концепт пост-феудалног друштва: енглеска Декларација о праву из 1689., Декларација независности САД, са својим важним и снажно потврђеним неотуђивим природним правима, моћна америчка Повеља права ратифкована 1791. и Француска декларација о правима човека и грађана (1789).
Реч ,,права” се спомиње у готово свакој реченици у документу УН од 1869 речи. Документ је литерарно оптерећен правима и може се претпоставити да су били, исто тако, опседнути успехом права који се манифестовао у Уједињеном Краљевству, САД-у и Француској. Како год, постоје нека одступања у примени права на које смо навикли.
У члану 3, уместо неотуђивог права на ,,живот, слободу и трагање за срећом“ који стоји у нашој Декларацији независности, Декларација УН наводи свеопште право на ,, живот, слободу и личну сигурност“. Да ли тиме имплицирају да ће сигурност донети срећу? Или можда, да је срећа превише краткотрајна и превише западна вредност? Можда је свакодневни опстанак потребнији већем делу света.
Видимо копије одељака наше Декларације права, као на пример забрана мучења или свирепог, нечовечног, понижавајућег поступка или кажњавања, (члан 5), једнакост пред законом (Члан 6,7,8,9,10,11,14,17), нелегално мешање у приватни живот и напад на углед и част (Члан 12) и слобода говора и окупљања (Члан 19,20). Али убачена су и нова права која су већ од 1945. била уперена у правцу мешања УН у свакодневни живот људи широм света.
Кроз документ истичу право на храну, одећу, медицинску заштиту, социјални програм, бенефите за незапослене и неспособне, бригу о деци, бесплатно образовање, као и ,,потпуни развој личности“ (замислите, УН кажу да имам право да будем ја) и ,,право на слободно учествовање у културном животу заједнице…и уживање у уметности“ (свако од нас има паво да ужива у цртању или у филму). Како год, не заговарају право да се појавите у ,,Тонигхт Схоw“ или ,,Сатурдаy Нигхт Ливе“ , тако да постоје ограничења у њиховој дарежљивости.
У 2015., 70 година након њиховог оригиналног, на правима базираног, документа, УН су предузеле велики корак ка глобалној влади, која је била само наговештена у њиховом првом документу. Издали су документ под називом ,,Трансформација нашег света: агенда одрживог развоја 2030“. Овај документ има 91 одељак УН програма за светску владу.
Универзална декларација људских права споменута је само једном у целом документу у Члану 19. Супротно оригналном ,,мајка документу“ који је имао мање од 1900 речи, овај има 14.883. Чак 91 одељак се односи на проблеме везане за поглавља људи, планета, напредак, мир и сарадња. Поред тога, документ представља 17 циљева одрживог развоја (СДГс) за побољшање живота на земљи.
Шта се мисли под појмом ,,одржив“? Најчешће употребљавана дефиниција долази из Светске комисије за животну средину и развој УН-а: ,Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњости без угожавања могућности да будуће генерације задовољавају своје“. Раније идеје и идеали права, слободе, једнакости и правде сада су обједињени испод задовољавања потреба и отвореног екологизма који наглашава спречавање експлоатације животних ресурса.
Наравно, то је одраз марксистичког аксиома, да заједница треба да буде организована око идеје ,,од сваког према могућностима, сваком према потребама“. Према томе, марксизам је имплицитно у концепту одрживости, али је изнијансиран залагањем за, наизглед научним прилагођавањима и циљевима у вези са екологијом. Техннички, жаргон је везан за марксистичку намеру да створи осећај лагодности и модерног напретка.
Целокупан документ ,,Трансформација нашег света“ укалупљен је у мишљење о побожним тривијалностима у вези са утопијском будућности. То је један безвредан утопијски сан. Пет од 17 одељака се односи на животну средину, Постављени су циљеви у вези са градовима, женама, сиромашнима, чак и за живот под водом.
Апсолутно нема сфере људских активности која је изузета од контроле УН. Кључна реч наравно више није ,,право“, изузев референце у Члану 19. Заправо, овај писац није написао реч право чак ниједном у овом документу, иако се та реч појављује у практично свакој реченици оригиналног документа УН.
Један светски човек 50их и раних 60их је сада за воланом УН-а, и они су направили свој корак. Поплава марксистичких прича о ,,задовољавању потреба“ се померила на централно место. УН су задале себи временски оквир за остварење свог плана- светске хегемоније.
Овај трансформишући пројекат детаљише ( и даље без детаља) о новом светском поретку, одговорности о животној средини и о значајном смањењу сиромаштва и глади, али никада не прича о практичној димензији: о огромној манипулацији људима од стране циничних вођа и неуке бирократије, који одржавају свој положај на тероризму и подмићивању. Они никад не дискутују о некомпетентности и корупцији, браћи близанцима у породици покварених.
Документ слика искрен свет где сви моћници желе добровољно да помогну, упркос сакодневним доказима себичности, корупције, злочиначких намера, дјаволских манипулација, крађа, неморалности, мржње и потпуне изопачености многих владиних као и бизнис лидера у свакој земљи на свету. Није ли сама Агенда одрживог развоја једна од манипулација?
Идеал одрживости није у вези са хришћанским погледом на свет; напротив, лична слобода је потопљена у научно одређено колективно мишљење са крајњим одредиштем у рукама дјавола, свима познатог Великог Брата. Релевантност појединца је смањена. Заговарале су га УН које више нису про-западне и које су много веће тело него 1945. Да ли ћете птихватити ово, или је време, више него икада пре, да се поново размисли о нашем чланству у том неодрживом телу?
Извор: Wебтрибуне.рс
