Потпредседница Владе Србије, Зорана Михајловић, имала је поруку за опозицију, а коју је објавила на свом Фејсбуку, у којој је између осталог изнела и како се осећала када су на друштвеним мрежама прозивали њеног сина, који је објавио слику из здања УН у Њујорку.
Поруку преносимо у целости:
Кад истина заболи Не памтим да се опозиција толико ускомешала због неке моје изјаве као због оне да су их грађански…
Geplaatst door Зорана Михајловић op Vrijdag 11 januari 2019
Kад истина заболи
Не памтим да се опозиција толико ускомешала због неке моје изјаве као због оне да су их грађански протести потпуно оголили. И да су људи који сваке суботе мирно протестују у Београду јасно показали да не подржавају ни Вука Јеремића, ни Бошка Обрадовића, ни Драгана Ђиласа.
Друштвене мреже су се тресле од коментара како сам се забога усудила да кажем да са опозицијом немамо шта да разговарамо. Покуљале су оптужбе, претње и теорије да све заправо радим како бих некоме показала да сам оно што заправо нисам, па су ме они, ето, провалили. Смешно!
Kад то није било довољно, онда су чак и мог шеснаестогодишњег сина укључили у неуспешни покушај мог дисциплиновања. Стварно им је било тешко да се сете да на свету ипак не постоји мајка која није слаба на своје дете. И наравно кад ми помену дете да то не може да ме остави равнодушном. Сад треба да им поручим да им то служи на образ и част, али нисам сугурна да би разумели.
Пошто сам васпитана да ником не треба да останем дужна, да кренемо редом. Од чињеница.
Не желим да побегнем од чињенице да грађанке и грађани који протестују нису задовољни политиком Владе Србије и да на тај начин испољавају незадовољство. То је у реду, ако поштујемо демократију.
Али, нико не може да побегне од чињенице да управо ови грађани неће и не желе ни Вука Јеремића, ни Бошка Обрадовића, да неће ни Драгана Ђиласа! Од те чињенице лидери опозиције не могу да побегну ма колико то желели! Kолико им организатори протеста заправо верују и колико их подржавају најбоље показују тиме што им не дају ни да се обрате окупљенима, а камоли да им дозволе да их предводе.
Не треба бити много мудар и паметан да бисмо схватили зашто их грађани неће. Грађани виде да Јеремић, Обрадовић и Ђилас немају ниједну идеју, ниједан конкретан предлог или смислен програм шта треба променити да би свима у Србији било боље, а не да буде боље само овом опозиционом тројцу.
Причу како смо Ми најгори, а како су Они најбољи, да су Они свеци на које су сви чекали, нико више неће да купи. Јер ти исти грађани су живели и у земљи коју су Они водили и знају како је било. Та прича је проваљена, што би клинци рекли!
Ствари у Србији могу да поправе и промене само они који раде, који раде сваког дана, који умеју и знају и који иза себе имају резултат. Нерадници који се скривају иза грађана, чак и иза оних који нису међу живима, умеју само да кукају. Такви ће увек остати само нерадници, дубоко фрустрирани, пуни мржње и незадовољства. Та истина боли, и треба све да их боли.
Зато смо председник Александар Вучић, читава Влада Србије и ја отворени да у било које време разговарамо са грађанима који нису задовољни како бисмо видели шта је то што можемо и што треба да поправимо.
Да су неки пре нас заиста били окренути Србији и њеном напретку не бисмо ми данас поправљали, већ бисмо додатно подизали стандард грађана, а не бисмо морали прво да спасавамо Србију од банкрота. Ми све време и поправљамо све оне покварене ствари које су нам оставили претходници: од питања Kосова, стабилности јавних финансија, раста БДП-а из године у годину, већег запошљавања, раста плата, сарадње и отворености са светом, затворених музеја, неизграђених ауто-путева и необновљених пруга, све до грађевинских дозвола по којима смо у њихово време били 186, а данас смо 11. на свету. Све време слушамо грађане и поправљамо ствари које нису добре, јер то је наш посао. Kад се погледају аргументи, онда је јасно зашто опозиција нема никакав план.
Зато са Јеремићем, Обрадовићем и Ђиласом немамо шта да причамо. Не зато што смо ми власт, а они опозиција, већ зато што једноставно немамо о чему да разговорамо. Јер о чему да разговорате са људима без идеје, конкретних предлога и програма.
А када нема идеја, онда се гомилају претње. Тако ми Јеремић преко свог трбухозборца самозаљубљеног у рођени глас поручује да ме чека суђење, одузимање права гласа, вероватно и хапшење. Признајем, не бих се изненадила да овај самопрозвани експерт за дипломатију, познат по изјави да „Путин не подноси председника Вучића“ датој неколико дана пре него је руски председник одликовао председника Србије, прошири своје претње на увођење преких судова, ломача и јавних гиљотина.
У Србји нико никоме неће одузети право гласа. Правду неће спроводити ни маса, ни Вук Јеремић, већ закон и судови. Никога неће уплаштити најавом нове инквизиције. Грађани неће дозволити да отварате сукобе међу самим грађанима. Грађанин Србије неће ударити на грађанина Србије, ма колико то свесно или несвесно призивали. Тај филм се неће приказивати у нашој земљи.
Извор: Kurir.rs
