Српска православна црква и верници прослављају сутра Бадњи дан који је неизоставан део божићних обичаја. Шта раде домаћини, када се уноси бадњак и како се прославља Бадње вече…
Бадњим даном почиње божићно празновање. Слави се дан уочи Божића и уједно је последњи и најстрожи дан Божићног поста. Тог дана рано ујутро домаћин одлази да исече бадњак, најчешће је то храстово дрво, да би га те вечери унео у кућу и тиме означио почетак божићне светковине.
Бадњи дан назван је по сеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена.
На сутрашњи дан се, према веровањима, ништа не износи из куће, а обедује се на слами.
Чим сване, ложи се ватра и пече се печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. На Бадњи дан се пости, а углавном се једе риба, пасуљ, купус и суво воће.
Жене у кући месе божићне колаче, торте и припремају пригодну трпезу за Божић.
Према обичајима, ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака објављује се полазак у шуму по бадњак. По бадњак иду мушкарци из породице. Бира се обично млад и прав церић, а може и храст. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру и сече бадњак.
По народном веровању, бадњак се мора посећи у три снажна ударца.
Оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем. Тај ломљени део на бадњаку зове се брада.
Кад се бадњак донесе, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече, а онда се унесе у кућу. Касније се у вечерњим сатима пали на кућном огњишту, као симбол топлоте која греје и зближава укућане.
БАДЊЕ ВЕЧЕ
На Бадње вече би требало да укажемо поштовање и поздравимо рођење Исуса.
Увече, уочи Божића, бадњак се уноси у кућу. Прво се целива и маже медом, а након тога се пали и почиње “џарање”. То је обичај чачкања и распаљивања пламена, најчешће уз речи “колико искрица толико срећица, колико варница толико парица, здравља…”. То изговара и положајник који ујутро на Божић први уђе у кућу домаћина и “џара” ватру.
Печеница се уноси на ражњу. Углавном је двојица носе, и један од њих прво прелази десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: “Добро вече! Честити Божић, срећно Бадње вече!”
Домаћица и други женски чланови породице посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: “Добро вече! Честити ви и ваша печеница!”
Паганска веровања наших предака, придавала су бадњаку натприродна и божанска својства.
О томе сведоче и речи песме:
“Ој, бадњаче, бадњаче, ти наш стари рођаче,
Добро си нам дошао и у кућу ушао!…
Ти нам Христа објављујеш, њега славиш и казујеш!
Мили српски бадњаче, ти, наш стари рођаче!…”
Бадње вече спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу за неке особе, које су пријатељски блиске и везане, каже да су као “Божић и Бадњи дан”.
Према веровањима, на Бадње вече би требало да праштате и мирите се, а на Бадњи дан да вратите позајмљено.
ПОКЛОНИ ПОД БАДЊАКОМ
Са бадњаком се у кућу уноси и слама која се посипа по целој кући или у просторији где је постављена трпеза. Слама симболизује ону из пећине у којој се родио Христ и она се посипа како би домови личили на Витлејемску пећину. Испод бадњака или у сламу, према српским обичајима, ваља се оставити нешто поклона и слаткиша за децу.
Према старом српском обичају, старији када уносе сламу квоцају, а за њима иду децу и пијучу.
Домаћин након тога обилази све делове куће бацајући у ћошкове по један орах.
Квоцање и пијукање има посебно симболичко значење.
“Као што квочка под крилима прикупља своје пилиће и загрева их материнском љубављу, тако је Христос дошао да све људе сабере у једно и укрепи својом љубављу, и као што се пилићи хране житом, тако је и он људе нахранио и напојио својом науком, јер је говорио: Ко је гладан нека дође к мени и ја ћу га нахранити, и које жедан нека дође к мени да пије воде живе”.
КАКО ИЗГЛЕДА ВЕЧЕРА НА БАДЊЕ ВЕЧЕ
Након уношења бадњака и сламе сви укућани стану око стола на коме је вечера и помоле се Богу, честитају једни другима Бадње вече и седну за трпезу.
Вечера мора бити посна, а најчешће се припрема пребранац, а уз то се поставља кисели купус, салата, туршија, суве шљиве, смокве, јабуке, бадеми, лешници, ораси…
Како се наводи у “Годишњим обичајима Срба”, од свих празника током године, као и тако разноврсних и лепих обичаја који их прате, Бадњи дан и Бадње вече се издвајају по начину светковања, живописности обредних радњи и значењима која садржи.
ОВАКО СЕ СЛАВИ У НЕКИМ КРАЈЕВИМА СРБИЈЕ
У већини гружанских села божићна слама није се обносила око куће, већ се уносила право у кућу, при чему је онај ко доноси сламу квоцао, а остали би пијукали да би се легле кокошке.
Затим се слама простирала по поду, да би на њој била постављена бадњеданска вечера. У Пашчанској долини су за домаћином, који уноси сламу, ишла деца говорећи: “Све коке, један пјетао“, изражавајући тако жељу да у насаду преовлађују пилиће да би било више јаја. По слами унетој у кућу није се ишло без чарапа, да не би излазили набоји на ногама.
У шумадијским селима се конопац у којем је донета слама остављао да би сутрадан, на Божић, полажајник могао да га положи у круг и у њему нахрани кокошке да не би ишле даље од куће и да се не би губиле.
По уношењу сламе и њеном простирању по кући, сви би се изували и обували чисте чарапе. Сви укућани би истовремено скидали обућу. При скидању обуће водило се рачуна о томе да се некоме опанци не преврну – да му се срећа не би преврнула.
После изувања домаћин би окадио кућу, бадњак и печеницу, а укућани би упалили свећу, кад би се молили, окренути ка истоку. У селима око Драча у Гружи на источни кућни зид стављала се запаљена воштаница у облику свитка (увојнице), па, пошто би је окадио тамњаном као и укућане, домаћин би одржао молитву.
Веровало се да ће неко од укућана те године умрети ако за време молитве залаје пас или запева петао.
На први дан Божића дочекује се положајник – особа која ће прва ући у кућу, одлази се у цркву на службу и причест и једе први мрсни доручак.
Божић је увек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила Божићног поста.
Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и верници који поштују Јулијански календар: Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.
Желимо вам срећан Бадњи дан и Бадње вече, и да их проведете у миру и слози, окружени породицом и пријатељима.
Извор: мондо.рс
