Владимир Путин после четири године стиже у званичну посету Србији коју у Београду, али и у међународним круговима, виде као један од најзначајнијих сусрета у овом политичком моменту.
Биће то 14. разговор председника Русије са председником Србије Александром Вучићем, а ми смо о свим аспектима посете у емисији „Свет са Спутњиком“ разговарали са политичким аналитичаром Александром Павићем, директором Евроазијског безбедносног форума и пензионисаним генерал-мајором Митром Ковачем и дипломатом Зораном Миливојевићем.
Како је најављено, Путинов авион ће кроз ваздушни простор Србије до слетања на аеродром „Никола Тесла“ пратити „мигови“ Војске Србије.
Ковач каже да је сам тај гест наше државе према председнику Русије израз воље народа, поштовања њега као личности и Русије као државе која је у најтежим историјским моментима била уз нашу земљу.
„Сама слика безбедносног штита у ваздушном простору Србије јесте нешто што жели да види и наш народ, а верујем да ће бити негативних коментара из региона, поготово из оних земаља које нам нису мислиле ништа добро и које су против ближих веза Србије и Русије“, рекао је Ковач.
Павић оцењује да тренутно у Србији све може да подсећа на предвечерје Другог светског рата, јер су се околне земље приклониле новом поретку, изузев нас, који једини гледамо у правцу Русије.
Он каже да може да направи паралелу са Калињинградом.
„Као да смо нека врста енклаве, са тим да бих волео да имам и њихов статус, с понеким ’искандером‘. Много тога се променило од Путиновог последњег доласка у Београд. Сведоци смо да је Црна Гора насилно угурана у НАТО, а тако ће највероватније и Македонија, покушавају да натерају Републику Српску да се одрекне војне неутралности, силеџијски је наметнута војска Косова, прави се ’велика Албанија‘… И зато се поставља питање — која је разлика између НАТО-а и Трећег рајха, изузев у стилу“, каже Павић.
Дипломата Зоран Миливојевић сматра да постоје три нивоа посете.
Први је глобални, јер је Путин сада један од лидера „велике тројке“, који ће у наредном периоду диктирати значај међународних односа. Други је регионални, јер је Русија на овом простору сила са великим утицајем који многи покушавају да сузбију, а трећи је билатерални ниво.
„Путин без резерве говори о стратешким односима, о позицији Србије у најужем кругу интереса Русије. У економском смислу видели смо најаву низа споразума који показују да ће се ниво економских односа знатно подићи. То значи да и Русија схвата да треба да примени механизам који примењује Запад, како би му парирала управо на плану на ком он постиже круцијални интерес“, каже Миливојевић.
Према његовим речима, поред енергетике и инфраструктуре, веома је битна и војна сарадња, али и подршка Русије Србији у процесу за Косово и Метохију.
Он очекује да ће председник Путин дати пуну подршку Резолуцији 1244 и међународном правном поретку који треба поштовати и за шта се залаже Кина, али и више од половине човечанства, и то управо због понашања Америке данас.
„Русија ће стајати иза Србије у настојању да се то питање реши у њеном интересу, и њен председник ће нам дати подршку за концепт за који се званични Београд буде определио, при чему је јасно да се косовско питање више не може решити без САД и Русије“, рекао је дипломата.
Од 21. споразума који ће потписати делегације двеју земаља не налази се ниједан из области војно-техничке сарадње, што за Ковача није изненађење.
Он објашњава да већ постоји континуитет сарадње у тој области и сада се само прати динамика и реализација договореног.
Миливојевић сматра да ће статус запослених у Руско-српском хуманитарном центру такође бити једно од кључних питања о којем ће бити речи, јер званична Москва никада није одустала од тог питања.
Он додаје да ће уз ту тему свакако бити речи и о сарадњи са ОДКБ, јер постоји тенденција да то иде у правцу који је успостављен са НАТО-ом.
Са њим је сагласан и директор Евроазијског безбедносног форума који каже да ако хоћемо да артикулишемо вољу народа онда треба у пракси т да имамо уравнотежен став са обе организације.
„Не видим шта је проблем да у нишком центру неких пет-шест чиновника руске администрације добије дипломатски статус. Ако то не урадимо, онда је то наша легитимација да се не понашамо довољно искрено према руској страни. Не треба у ОДКБ да будемо само посматрачи, него треба овде да отворимо канцеларију која ће по бројности бити иста као што су просторије НАТО-а, и то ван службених просторија Министарства одбране“, рекао је Ковач.
Павић каже да не стоји објашњење да Србија не може да буде чланица ОДКБ зато што се не граничи са Русијом.
„Они имају такво наоружање да могу да покривају овај наш простор и из области Црног мора. Брине ме што се најављује нови, унапређени ИПАП споразум, јер видим да нема симетрије, а у исто време се врши велики притисак на Републику Српску да одобри активацију МАП плана. Са друге стране, у Русији кажу да не треба тражити ни од једне државе да се определи, што је цивилизацијска разлика“, рекао је овај аналитичар.
Велику пажњу светске јавности привлачи одлазак Путина у Храм Светог Саве. Америчка агенција АП наводи да је то најважнија тачка Путиновог боравка у Србији и подсећа да су мозаик на централној куполи Храма осликали руски уметници, од новца који је донирао Кремљ.
Наши саговорници су сагласни у оцени да ће из Храма Светог Саве у свет отићи слика да је српско друштво морално и духовно ближе руском и да не треба да се бранимо, јер што их више убеђујемо, на Западу нам све мање верују.
Извор: rs.sputniknews.com
