Србија ће 2060. године имати за петину мање становника него 2015. а 100 запослених издржаваће скоро 60 пензионера, упозоравају демографи. Тај проблем мучи и многе европске земље, које траже начине да подмладе становништво. Ионако лошу демографску слику Србије и готово целе Источне Европе додатно погоршава одлазак младих у развијене земље.
За протеклих седам деценија, удео младих се преполовио, број старих повећао више од три пута, а просечан становник Србије остарио готово 14 година. Старење популације је сигурна будућност Србије, упозоравају статистичари.
„Тако да би на крају пројекционог периода готово сваки трећи становник Србије, односно 31,5 процената, био старији од 65 година. Све варијанте предвиђају смањење удела радно способног становништва у укупној популацији а пад би се кретао у зависности од варијанте од 9, 5 до 11,2 одсто“, каже Љиљана Секулић, руководилац у Републичком заводу за статистику и члан Савета за старење при Влади Србије.
Дуже од пола века у Србији се не рађа деце ни за просту репродукцију. Повећање нататлитета високо је на листи приоритета и осталих европских земаља. Њихова истраживања показују да новчана давања породицама нису најважнији подстицај.
„Оно што се испоставило да је кључно пре свега у европским земљама је да родитељи, пре свега мајка, да ускладе посао са тржиштем рада. Дакле у земљама где то није могуће су ниске стопе фертилитета, у земљама које имају подстицај државе за усклађивање рада и родитељства су веће стопе фертилитета“, истиче Лара Лебедински, уредница часописа Монс и научна сарадница Института економских наука.
Млади у Србији, чак 98 одсто њих, жели породицу са најмање двоје деце, показују истраживања. Од жеље до одлуке о томе много је препрека.
„Када их питамо који су најзначајнији услови да би неко постао родитељ, они казу, под број један сигурност прихода, односно извесност прихода. Чак није на првом месту ни стамбени статус ни висина прихода него је битно да имају некакве извесне приходе са којима могу да рачунају на неки преиод да би могли да издржавају своју породицу. Егзистенцијална будућност је један од предуслова“, каже Драган Станојевић, професор на Филозофском факултету у Београду.
Развијене земље, попут Немачке, отварају врата за образовне младе људе и радну снагу чиме покушавају да реше проблем старења и смањења броја становника.
У Србији је формиран тим стручњака који би требало да донесе стратегију, како да задржи младе у Србији и да мотивише оне који су отишли, да се врате.
Извор: РТС
