Владимир Владимирович Путин тренутно је најмоћнији човек на свету, нови руски цар, како воле да га зову, али пут од дечака из сиромашне радничке породице до шефа Кремља није био ни лак, ни једноставан.
Председник Русије рођен је 7. октобра 1952. у Лењинграду, данас Санкт Петербургу. Његов отац Владимир Спиридонович Путин (1911-1999) и мајка Марија Ивановна Шеломова (1911-1998), обоје фабрички радници, већ су изгубили двоје деце. Најстарији Путинов брат Алберт умро је још као беба, док је други Виктор преминуо од дифтерије током опсаде Лењинграда.
Дигао мајку из мртвих
– Моји мајка и отац су чудом преживели Други светски рат. Отац је служио војску у Севастопољу, у подморничким јединицама. Причао је како су га ранили Немци, а цео живот је провео са шрапнелима у нози. Кад су му дозволили да хода, стао је на штаке и пошао кући. Кад је стигао, видео је да болничари износе тела мртвих из улаза, а међу њима и његову жену. Пришао је и учинило му се да дише, па је рекао болничарима да је жива. Рекли су му да неће преживети, али је кренуо на њих штакама и натерао их да је врате у стан. Подигао ју је на ноге и живела је до 1998. године – испричао је Путин.
Он и његова породица живели су у такозваним комуналкама, национализованим зградама, а стан су делили са још две породице.
– Нисмо били богати. Моји родитељи живели су од плате до плате и понекад су позајмљивали новац од других, али смо имали телевизор, као и наши суседи – испричао је руски председник.
Школа му, причао је, није била важна – био је лош ђак и толико немиран да му није дозвољено да постане пионир. Међутим, све се променило кад је отишао у биоскоп и погледао филм „Мач и штит“, о руском шпијуну који се инфилтрирао у штаб СС. Тада је одлучио да постане шпијун, па се посветио џудоу и учењу страних језика.
Шпијунска каријера
Путин је завршио право на Лењинградском универзитету, где се зближио с професором Анатолијем Собчаком. Одмах по дипломирању 1975. прикључио се КГБ, а главни задаци у првим годинама били су му надзор странаца и конзуларних службеника. Од 1985. до 1990. служио је у Дрездену, у Источној Немачкој, где се преселила и његова супруга Људмила. Као обавештајац, Путин је имао и значку источнонемачке тајне полиције Штази.
Када је срушен Берлински зид, разбеснели Немци, око 5.000 њих, разорили су зграду Штазија, па су затим опколили и зграду КГБ преко пута. Путин и седморица његових колега затражили су помоћ совјетске армије, али је то одбијено, па је сам Путин изашао пред масу и поручио:
– Ово је совјетска територија и ви сте на граници. Пуцаћу у сваког ко је пређе. Ја сам официр и имам пиштољ са 12 метака. Један сам оставио за себе, другачије не могу.
То их је умирило, а неколико дана касније повучен је у Русију. У време августовског пуча против Михаила Горбачова 1991. напустио је КГБ с чином пуковника. Шпијунску каријеру је одмах заменио политичком, а муњевит успон до Кремља започео је у администрацији некадашњег професора и градоначелника Лењинграда Анатолија Собчака. Када је његов ментор изгубио изборе 1996, Путин је прешао у Москву и постао део тима председника Бориса Јељцина, а већ 1998. нашао се на челу ФСБ, наследника некадашњег КГБ.
Обнова државе
Јељцин је Путина поставио за премијера Русије 9. августа 1999. године, а 31. децембра и за председника.
– Две-три недеље пред Нову годину Борис Николајевич ме је позвао у кабинет и рекао да је донео одлуку да оде и да ја морам да вршим дужност председника. Седео сам и ћутао, а онда му рекао да је то тежак живот и да нисам сигуран да желим такву судбину. „И ја сам имао друге планове, али судбина је тако одредила. Мислим да је и ваша судбина таква да морате да доносите одлуке, сигуран сам да ћете успети“, рекао ми је – испричао је Путин.
Неколико месеци касније Путин је победио на председничким изборима и започео обнову земље – за осам година БДП и куповна моћ скочили су за 72 одсто, а Русија је поново стекла војну моћ и међународни углед. Наравно, све то је имало цену, па је Владимир Путин постао дежурна бабарога за Запад, где га оптужују за све – од тровања људи по улицама, преко организације демонстрација у Француској и Немачкој, до избора америчког председника.
Путин је био на позицијама председника од 2000. до 2008. и поново од 2012, док је функцију премијера поново обављао од 2008. до 2012, када је шеф Кремља био његов најближи сарадник и такође Собчаков пулен Дмитриј Медведев.
Извор: Курир.рс/А. Ивановић
