Новак Ђоковић је, дан пред почетак Аустралијан опена, одржао традиционалну конференцију за штампу у Мелбурну, а том приликом сусрео се са неколико прилично провокативних питања.
Уводни део је био мање или више стандардан, па се тако почело питањем „Какав је осећај доћи овде и малтене бити играти код куће, имајући у виду велику подршку српске заједнице?“
„Па, лепо је вратити се. Срећна нова година свима (смех). Имао сам много успеха у Аустралији у неким прошлим временима. Мислим да је то и због тога што сам имао велику подршку и српске заједнице, али и странаца који долазе да бодре све играче током те две недеље. То је један од четири велика турнира, а не зову га тек тако „Срећни слем“. Много је овде добрих вибрација, доброг осећаја широм града. Људи Аустралије воле спорт, негују спортске вредности. Воле и свој тенис, наравно. Током ове три, четири недеље може да се види и много тога о тенису на ТВ-у. Сви га прате. Тако да, као тенисеру, стварно ми је и част и задовољство што сам овде“, рекао је Новак Ђоковић.
А онда – емотивнији део конференције…
„Новаче, неизбежно питање – Енди Мареј. Неколико нас је гледало ваш цео тренинг-меч пре неки дан. Јасно је да имате прилично добар однос, и то годинама. А опет, чинило се да си можда у том сусрету попуштао мало, видећи шта се дешава с друге стране мреже. Да ли смо ми то добро видели, да ли си се заиста мало… уздржавао?“, упитан је Ђоковић.
„Не, нисам се уздржавао. Искрено, нисам. Али, видео сам, било је то јасно свима, а и ви сте видели, не мора се бити на терену да би се приметило – да се он мучи. Да се не креће добро, бар не као иначе. Много година смо били сведоци тога да је Енди Мареј један од најспремнијих момака у тенису, увек је трчао, увек враћао ‘лоптицу више’. У том смислу ми смо слични. Наше тениске путање су прилично личиле једна на другу. Његов рођендан је недељу дана пре мог. Одрастали смо заједно, играли јуниорске турнире заједно. Играли смо многе епске мечеве у професионалној конкуренцији. Наш стил је сличан. Тако да… Видећи га да се мучи и да пролази кроз толико болова, то ме стварно чини тужним. Боли ме да видим то, као његовог пријатеља, колегу, ривала. Увек сам гајио добре односе с њим, на терену и ван њега.
Поносан сам на тај однос и надам се да ће потрајати још много година, било да играмо један против другог или не, шта год да се деси у наставку његове каријере. Као што сам написао на интернету, чуваћу дивна сећања са терена и ван њега, сећања у којима је и он. Тужно је све то… Као неко ко је пребродио велику повреду недавно, претпостављам да могу да разумем кроз шта он пролази. Али, мислим да је његова повреда кукова вероватно далеко, далеко гора него моја повреда (лакта), јер њега ово мучи већ неколико година. Чак и после неколико операција није успео да се врати на жељени ниво. Као спортисти, повреда вам је највећа препрека, највећи непријатељ ког можете да имате. То је нешто што вам умањује могућности да се надмећете у спорту који толико волите. Тако да је за мене, али и за цео спорт, све ово тужно јер је Енди један веома поштован момак. Много га ривала – баш цени. Велики је шампион, легенда овог спорта, без икакве сумње, јер је више пута освајао гренд слем титуле, има два олимпијска злата, Дејвис куп. Има све. Зато је тешко видети да пролази кроз све те емоције, и на терену и ван њега. Ето, и пред вама пре неки дан… Све нас је то гануло. Ја му дефинитивно желим будућност без болова, каква год та будућност за њега била, на тениском терену или ван терена“.
И, након што је Ђоковић говорио о томе да увек има мотива да освоји гренд слем који је већ освајао („када знате да можете, онда расту и очекивања, али и притисак“), а након што је рекао и да не зна које медицинске стручњаке Мареј посећује „али да може да замисли цео тај мукотрпан посао“, кренуле су провокације.
Прва се односила на увећани наградни фонд, који је за 14 одсто већи него досад, па је Ђоковић прилично иронично упитан „Да ли су тенисери сада коначно добили довољно велико парче колача?“. Одговором је ставио до знања новинару како стоје ствари:
„Наравно да смо задовољни са оним што се дешава са гренд слемовима, нарочито на Аустралијан опену, али не само због наградних фондова, већ због услова, свих побољшања које смо могли да видимо и осетимо. Свака част директору турнира и свима који овде раде. Али, људи причају (само) о гренд слемовима, што траје већ неко време. На ‘срећу’, има неких људи, можда и неких медија, који, ето, налете на информацију да ја, као члан Савета, као и неки врхунски играчи, тражимо више новца за себе, што уопште није тачно. Морам да то појасним, јер се ми залажемо за бољу дистрибуцију, праведну расподелу новца. Залажемо се да се више новца даје за учеснике уводних рунди такмичења, за оне који стигну до последњих кола квалификација.
Ми желимо да се отворе нова радна места и повећа број играча који могу да живе од овог спорта. Једна од ствари са нашег састанка (Савета играча) коју сам баш запамтио и која ми одјекује у глави и даље је да многи мисле, чак и сами играчи, да једино стотину тенисера може да живи од овог спорта. То АТП, а и ми као играчи, који чинимо Савет, морамо и покушавамо да променимо. Покушавамо да повећамо број тенисера који могу да путују по свету, али не само да им буду плаћени трошкови, већ да могу да имају цео стручни штаб, а и да могу да пристојно живе од спорта којим се бави. Знам да се много пажње у медијима посвећује врхунским играчима, колико они зарађују од гренд слемова, а велика је то сума, апсолутно. Прошле године је УС Опен саопштио да ће то бити још више, када је реч о победницима. Али, мислим да је јако важно да се фокусирамо на учеснике уводних рунди, да некако проширимо то поље (финансијске подршке)“, рекао је Ђоковић.
Када су видели да за новац баш и не могу да се ухвате као за нешто где би Новака извели из такта, уследиле су још две провокације. Једна је гласила овако:
„Као Савет играча ангажовали сте Сергеја Стакховског, једног од најнегативнијих и најкритичнијих мушкараца када се ради о ставовима према женском тенису. Какву то поруку шаље?“
На то је Ђоковић одговорио следећим речима:
„Увек можете да се фокусирате на негативности. Наравно да увек постоји особа, две, или три које су некада давно рекле нешто што можда није прикладно. Сергеј је био и још увек јесте неко ко је много укључен и много доприноси политици тениса на позитивне начине, покушава да представља много играча, нарочито оне који су између 50. и 100. позиције на светској листи. Много је допринео и развоју челенџер турнира. Много је позитивних ствари које можете да нађете код њега. Наравно, ви сте се ухватили за једну негативну. Али, ја о њој не могу много да вам причам. Могу да вам кажем да је он један од нас десеторице у Савету играча. Много је ту позитивних ствари које бисте могли да истакнете“, рекао је Новак.
На следеће „пецкање“ није се дуго чекало. Уследило је као наредно питање:
„Ви сте председник Савета играча, па како са те позиције гледате на то да Џастин Гимелстоб наставља да обавља функцију представника тенисера у АТП-у док чека на суђење по оптужбама за насиље?
Ђоковић је и за то имао одговор какав и доликује сталоженом предводнику тенисера, како на АТП листи, тако и са чела Савета:
„Видите, ја немам с тим проблем, нити ико од чланова Савета, јер смо тако одлучили на нашим састанцима и конференцијским позивима у последњих неколико месеци. Да, постоји суђење, али то су за сада само оптужбе. Ако се догоди да не буде осуђен, онда он остаје невин, али ако се докаже да је крив, то ће бити потпуно другачија ситуација и ми ћемо јој се онда посветити. Он је и сада са нама и то као неко ко се увек борио за права тенисера, као неко ко је увек представљао играче на сјајан начин. Много је поштован од стране тенисера, јер је он један од најдуже активних у овом послу, један је од оних који су и били играчи, и који и даље имају огроман ентузијазам и енергију. О суђењу не могу да вам причам, јер о томе не знам довољно. Нисам компетентан саговорник за то, па нисам ни у позицији да о томе с вама разговорам. Нека надлежне власти одраде свој посао, а ми ћемо сагледати све када та прича прође кроз циљну равнину“, закључио је Ђоковић.
Тим речима је и сам прошао кроз циљну равнину на конференцији за штампу, јер више нико од оних новинара који су му постављали питања о новцу, Стакховском и Гимелстобу није ни реч рекао.
Извор: Blic.rs
