Албанска странка Беса, која је друга по снази партија мањина у Македонији, условила је власти у Скопљу да Албанци постану државотворан народ да би гласала за измену уставних амандмана, који би омогућили ратификацију договора Скопља и Атине о промени имена Македоније и улазак у НАТО.
НАТО је веома заинтересован да се Преспански споразум између Атине и Скопља што пре ратификује, јер је ово изборна година у Грчкој. О овоме је обе стране у писму обавестио генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, који је навео 15. фебруар као жељени датум када би волео да види потписе обеју страна на овом споразуму.
Грчки медији преносе да Скопље, које жарко жели у НАТО, има намеру да још више убрза ову процедуру, јер њима не одговара да ратификација споразума дочека неку другу владу у Грчкој, која би могла да, како се чуло из опозиционих редова у Грчкој, одустане од овог споразума. То би за Македонију, која овим споразумом треба да добије друго име и тако напокон добије зелено светло за чланство у НАТО, значило уједно и пад владајуће коалиције, која тренутно опстаје само захваљујуц́и подршци албанских партија. Другим речима, Македонија би имала не само редовне председничке изборе, вец́ и ванредне парламентарне изборе.
Политички аналитичар из Македоније Бранко Ђорђевски каже да верује да би овај споразум могао да буде ратификован са обе стране. Једини проблем који би могао да стопира овај процес у скопском парламенту, јесу захтеви албанске партије Беса, која да би гласала за већ усклађене уставне амандмане у парламенту у Скопљу, тражи да се истовремено прихвати и њихов захтев да Албанци постану државотворан народ у Македонији, у држави која ће се у будућности звати „Република Северна Македонија“.
– Ако они остану при свом ставу, та празнина ће се некако надокнадити, јер је реч о неколико посланика. Мислим да је то већ опробана тактика. Не верујем да ће западноевропске државе дозволити да једна албанска партија минира читав договор – уверен је Ђорђевски, иако признаје да би Беса могла да добије „ветар у леђа“ из Тиране, јер се то већ дешавало.
Ђорђевски каже да постоје два разлога због чега се НАТО-у жури да се реши ситуација у Македонији. Прво и најбитније, јер ова војна Алијанса жели да заокружи своју мисију у овом делу света, а друго је страх да би могло да дође до промена у Македонији, јер су грађани све више незадовољни због различитих закона, као што је Закон о амнестији, због кога се све гласније поставља питање како и да ли у Македонији функционише правна држава.
– У супротном, ако влада премијера Алексиса Ципраса реши да иде на изборе, после којих реално на власт може да дође опозиција која увелико најављује да неће ратификовати Преспански споразум, онда је јасно да би то значило минирање читавог договора и одступање од њега – тумачи Ђорђевски.
Још један разлог због кога Ђорђевски не верује да би Ципрас од овога одустао, јесте и тај што је и лично много уложио у овај споразум.
Грчки дневник „Катимерини“ не искључује могућност да до ратификације Преспанског споразума дође и пре 10. јануара. У истој анализи лист наводи да су се у Грчкој у протеклом периоду појавили сценарији и спекулације да званична Атина може оставити ратификацију протокола о чланству Македоније у НАТО за период после избора, то јест, за следећу грчку владу. Званична власт у Грчкој ово негира, а грчки дипломатски кругови су коментарисали да ће након завршетка уставне оцене у Македонији, Преспански споразум одмах стићи до грчког парламента, што би значило да би ратификација протокола о чланству Македоније у НАТО-у могла да се заврши до маја најкасније, када се заказују и локални и европски избори.
Извор: rs.sputniknews.com
