Посета руског председника Владимира Путина Србији порука је да Србија може да рачуна на руску помоћ и део је ширег процеса промене односа на глобалном нивоу, и добро је што ће наша земља постати део тог процеса.
У емисији „На нишану Лазанског“ новинари Синиша Љепојевић и Ђуро Билбија говорили су о значају посете руског председника Владимира Путина Србији.
Потенцијално, Путинова посета, посебно у контексту решења косовског проблема за Србију, значи доста, сматра Билбија, уредник портала „Факти“.
„Путин не само да је омиљени страни политичар код Срба, него, како је у своје време доста тачно рекао Томислав Николић, и најпопуларнији политичар, рачунајући и наше политичаре. Путин је, заправо, персонификација неких наших могућности, али могућности које ми, из разноразних разлога, не можемо до краја да користимо, између осталог због развојног пута од 5. октобра наовамо“, каже Билбија.
Србија, према Билбијином објашњењу, не користи довољно своје ослањање на Русију, као што то ради Белорусија. Према његовим речима, Србија би са Русијом требало да изгради однос сличан оном који Израел има са Америком.
Љепојевић, дугогодишњи дописник агенције Танјуг из Лондона, каже да западним политичарима „није драго“ што ће Путин посетити Србију. На ту посету, према његовом мишљењу, треба гледати као на део дугорочног процеса. Сама посета је порука да Русија жели да помогне Србији, односно да Србија може да рачуна на руску помоћ.
„То се овом посетом и показује. На шта Србија може да рачуна? Па, питање је шта Србија жели, јер да би се нешто десило, Србија мора да каже шта је њен интерес да би Русија могла у том смислу да пружи подршку. Ја не знам шта је интерес актуелне власти у Србији, сем тога да им је потребна помоћ. И Русија је ту да пружи ту помоћ“.
С друге стране, додаје Љепојевић, Русија је кренула на један пут, који је пут политичке будућности света.
„Оно што Русија говори већ годинама и што сада ради, биће реалност у целом свету за врло скоро време. И за Србију, ма колико она била мала, било би врло важно и корисно да се укључи у тај процес политичке будућности света, чији је један од носилаца и Русија“, сматра Љепојевић.
Сама чињеница да лидер једне од три највеће силе на свету долази у Београд, према Љепојевићевим речима, веома је важна. Шта ће бити резултат, део је процеса, али сама чињеница да Путин долази важна је као порука о месту Србије у међународним односима.
Америчка порука политичким лидерима косовских Албанаца да укину таксе на српску робу или ће им Америка увести санкције, два дана пред Путинову посету Србији, срачуната је да баш у овом тренутку Америка покаже да води рачуна и о Србима, каже Љепојевић, што су лажи, јер су косовски Албанци таксе увели на амерички савет.
Док Љепојевић сматра да Србија треба да се што пре одрекне европског пута у корист чвршћег савезништва са Русијом, Билбија предвиђа да ће наша земља и даље левирати између ЕУ и Русије, у чему види и позитивну страну, под условом да Србија не изгуби стратешке правце односа са Русијом и јачања сопствене економске снаге и суверености.
„Ми смо јако рањиви пред Западом зато што више од 65 одсто размене имамо са њима и земље које нам се продају за највеће могуће пријатеље могу да битно поколебају нашу економску стабилност, да не кажем неку тежу реч“, каже Билбија.
Србија не може да отвори сва спорна питања са Бриселом, Вашингтоном и осталим западним центрима и стога мора да води политику какву води, додаје он.
Економска рањивост Србије је, према Љепојевићевим речима, простор у коме Србија може да тражи заштиту од Русије, као што је урадила Мађарска.
„У кључном моменту, Русија је помогла Мађарској кроз јефтину енергију. Мађари гас плаћају јефтиније него Немци. Турско искуство је слично. Турска преживљава захваљујући сопственој јефтиној храни и захваљујући јефтиној енергији. У Истанбулу је гас јефтинији од воде“, каже Љепојевић.
Билбија пак говори о потреби конципирања националног стратешког плана са дозирањем потеза, корацима који су међусобно повезани. Српске власти требало би да са Путином отворе такву врсту разговора, закључује он.
Извор: rs.sputniknews.com
