Од 21. априла 2017. године се у Македонији, земљи у којој се игноршу све државне институције и гази воља народа, континуирано спроводи државни удар, рекао је македонски публициста и новинар Миленко Неделковски
Македонски парламент је 11. јануара ове године, након трећег покушаја, са 81 гласом „за“ изменио устав, на темељу ког је држава преименована у „Републику Северну Македонију“.
– Ако говоримо о закону о употреби албанског као другог службеног језика у земљи, његово ступање на снагу је противзаконито и противуставно, будући да није поштован уставни поступак и закон није потписан од стране председника – објаснио је Неделковски.
– ,Потребно је узети у обзир да су око резиденције председника Ђорђа Иванова распоређени службеници специјалних полицијских одреда који су директно подређени премијеру Зорану Заеву. То значи да је председник у тајном кућном притвору. Не може слободно да комуницира телефоном, јер се његов број прислушкује, пријем посетилаца је ограничен и нема право да прима новинаре. Ово је врста државног удара који траје већ готово две године – рекао је Миленко Неделковски.
Коментаришући резултате гласања о питању измене Устава Македоније, које је одржано 11. јануара у македонском парламенту, македонски новинар је изјавио да су и они потпуно нелегитимни, јер су људи на референдуму 30. септембра 2018. године, користећи све правне механизме, већ одбацили Преспански споразум о преименовању Републике Македоније.
– Понављам још једном – ово је државни удар, којим управљају америчка амбасада и велепосланик амбасадор Бејли – рекао је Неделковски.
Одговарајући на питање интернет издања ЕАДаилy, јесу ли недавни догађаји око преименовања земље изазвали приметну реакцију грађана, Неделковски је рекао да се ,,операција преименовања земље“ у Македонији одвија већ дуже време, најмање последње две или три године.
За већину политичара сматра да су или уцењивани или су већ подмићени великим износима новца. Остали се боје за себе и своје породице.
Према његовим речима, македонски народ ће покушати да ,,надокнади“ изгубљено на следећим изборима. У Македонији би на пролеће требало да се одржи још једна председничка кампања, али опозиција захтева да се парламентарни избори одрже истовремено са председничким изборима, казао је Неделковски.
– Ако се буду одржавали само председнички избори, треба их бојкотовати. Ако се не пређе праг од 40% одзива грађана, политичка криза у Македонији ће се појачати, тако да ће се држава, која је већ готово нефункционална, коначно показати у правом светлу – закључио је Миленко Неделковски.
Међутим, челнике европских земаља и НАТО пакта уопште не занима флагрантно кршење владавине права и устава Македоније. Коначни циљ је да земља као „,Република Северна Македонија“ уђе у НАТО. Све остало је споредно.
Почетком ове године је НАТО позвао парламенте Македоније и Грчке да испуне све своје ,,обавезе“ у вези с Преспанским споразумом и реше спор око имена. То је била главна одредба писма ког је главни секретар НАТО пакта, Јенс Столтенберг, пре две недеље упутио Скопју и Атини, истичући ,,како Северноатлантски савез очекује што бржи процес“.
Према грчким новинама Катхимерини, савезници НАТО пакта су се сложили како ће гласање о потврђивању Преспанског споразума у грчком парламенту бити одвојено од гласања за укидање приговора Грчке о кандидатури Македоније за улазак у НАТО, иако су то формалности којима се намеравао омекшати став коалицијских партнера Сиризе из странке Независни Грци.
Они су у међувремену напустили владу, али је Ципрас успео да преживи гласање о поверењу и остаће на дужности до краја мандата. До средине фебруара ће Атина готово сигурно удовољити захтевима Јенса Столтенберга и потврдити Преспански споразум, а без Независних Грка је могуће да ће се током истог гласања укинути службени приговор Грчке који је блокирао улазак Македоније у НАТО.
Узевши у обзир све што је учињено под владом Зорана Заева и његових коалицијских партнера из Платформе из Тиране, заменик помоћника америчког државног секретара за Европу и евроазијска питања Метју Палмер је крајем прошле године изјавио да би Македонија могла ући у НАТО до средине 2020. године.
– Довољно је да усвоји Преспански споразум и реши вишедеценијски спор с Грчком и Македонија би могла постати 30. чланица НАТО-а за 18 месеци. То је реалан циљ – рекао је Палмер, након чега је парламент у Скопљу журно потврдио документ.
Палмер је у својој изјави изразио забринутост због, како каже, ,,снажног утицаја Русије у регији западног Балкана, што поткопава напоре владе и институција Македоније за интеграцију у ЕУ и НАТО“.
– Није на Русији да одлучује што Македонија може или не може учинити с начином њене интеграције у европске и евроатлантске институције. Напори да се поткопа изражена воља македонског народа дестабилизују и штете миру и сигурности у регији – додао је Палмер.
Неуставно усвајање Преспанског споразума, занемаривање намерно бојкотованог референдума о промени имена земље, чиме је проглашен неважећим, те судбина притвореног председника Ђорђа Иванова, су за НАТО и ЕУ споредне ствари које не крше владавину права. Вероватно је и то „изражавање воље македонског народа“.
Извор: Logicno.com
