Трагедија Борка Вучић ми је говорила: „Морам почети да причам, има доста нетачних информација и лажи“, а ја сам јој рекао: „Не ваља ти то, брзо се губи живот ако много знаш“. На крају је платила главом, каже Јошка Броз
И десет година након погибије Борке Вучић, банкарке Слободана Милошевића, није дефинитивно утврђено да ли је њена смрт несрећан случај или је, као што многи њени блиски сарадници верују, наручена ликвидација.
Она је била сметња јер је све знала о „кипарским парама“, а њен пријатељ и председник Комунистичке партије Јошка Броз каже за Курир да јој је у више наврата дошло и да све обелодани.
Једна баба мање
– Борка је изгубила главу јер је много знала о томе како су паре одношене из државе. Виђали смо се често, говорила ми је: „Морам почети да причам, овде има доста нетачних информација и лажи.“ Исувише је знала, због чега је сметала онима који су износили паре на Кипар. Није се плашила за себе, а ја сам јој говорио: „Борка, не ваља ти то, брзо се губи живот ако много знаш.“ А она би одговарала да се не боји. „И ако буде нешто, то је само једна особа мање, и то једна баба“, тако је говорила с дозом шале и ироније. На крају је платила главом – прича Броз за Курир. Страдала је у саобраћајној несрећи 1. августа 2009. године на ауто-путу Београд-Ниш, код Лапова.
– То су сумњиве околности, нисам гледао извештај, али знам да има могућности да је погибија намештена – закључује Броз.
Заменила ауто
То сумње има и Боркина пријатељица Верица Вера Милаковић (69), бивша отправница послова Амбасаде СФРЈ и почасна конзулка СРЈ на Филипинима, која је била у колима кад се десила саобраћајна несрећа, у којој је и сама задобила тешке повреде.
– Борка је имала своја кола и свог возача, али је одлучила да тог дана иде другим колима, „шкодом“ сестре њене пријатељице Мирјане Благојевић. Возио је Мирјанин сестрић. То указује да је Борка вероватно имала нека обавештења о опасности. Ја сам седела напред и одмах сам се везала. Борка ме је спасла јер је рекла да она жели с Мирјаном да прича позади, а да ћемо се у повратку заменити. Дечко је возио 170 километара на сат и све време у левој, претицајној траци. У извештајима пише да је возио 120 километара на сат, а ја ћу да поједем и ауто-пут и кола ако је то тачно. Давала сам изјаве да је он крив, али није искључено и да га је неко натерао – каже Милаковићева и додаје да су стручњаци касније говорили да су интервенције на ауту могле да се изведу и док је он био у гаражи.
Верица Милаковић
Имала сам неки предосећај, замало да одустанем од пута
Упитана да ли је имала неки предосећај пред трагичан пут, Верица Милаковић каже да Борка није причала о интуицији, али да је њој мало недостајало да се предомисли.
– Борка је увек била врло фина. И кад је нешто хтела да пита, то је радила упаковано, са оним „да ли би могла“, „имаш ли времена“. За пут је било другачије. У четвртак ми је рекла: „У суботу идеш са мном у Рековац.“ То је значило обавезно. Међутим, ја сам се после нешто премишљала, у једном моменту сам мислила да окренем Борку телефоном и кажем јој да је много вруће и да не могу да идем, али нисам то урадила. То је очигледно био предосећај који ја тад нисам лепо дефинисала – каже Милаковићева.
Број
10 година од Боркине погибије навршиће се у августу
83 године имала је чувена банкарка
Извор: Курир.рс / Силвија Сламниг
