Нова година, стара реторика – тако се најјезгровитије могу описати поруке представника српских и косовских власти у овој фази, када су бриселски преговори на танком леду, чије „отопљавање“ се не назире.
Председник Србије Александар Вучић у лирско-епском тону истиче: „Тешко време и тешко бреме, пре свега што се тиче Косова“, настављајући у спортско-дефетистичком жаргону на исту тему: „Руке су вам везане, а морате да останете у рингу, и то не три минута, него 12 рунди по три минута.“ С друге стране, косовски председник Хашим Тачи не крије оптимизам: „Споразум би требало да буде такав да се све стране осећају победнички у овом процесу, не само на Косову већ и у Србији, као и у међународној заједници.“
Док званични Београд тврди да ће истрајати у ставу да нема наставка разговора о Косову све док Приштина не укине таксе од сто одсто које је наметнула на производе из Србије, новоизабрана косовска делегација припрема се за први сусрет са бриселским званичницима, предвођеним посредницом у преговорима Федериком Могерини, заказан за уторак, 8. јануар. Коопредседавајући тог тима Шпенд Ахмети очекује да ће се у наредној фази интензивирати дијалог Косово – Србија, „у настојању да постигнемо споразум“.
Ма како косовски политичари, пре свега председник и премијер, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, изгледали дисонантни у јавним наступима, сагласни су око „централне“ тачке – дијалог треба да се заврши узајамним признањем Србије и Косова, уз „столицу“ за Косово у међународним организацијама, у првом реду у Уједињеним нацијама. Насупрот томе, српска премијерка Ана Брнабић понавља да је „компромис све даље“, наводећи као највећу претњу нормализацији односа „политичку одлуку која се тиче брисања границе између Косова и Албаније, што, очигледно, води ка стварању велике Албаније“.
Приметно је да у актуелним околностима оба „табора“ играју на карте традиционалних савезништава, извлачећи из рукава адуте попут руског председника Владимира Путина и албанског премијера Едија Раме. Прорежимски листови у Србији „сензационално“ најављују да ће Путин и Вучић 17. јануара у Београду договорити план за „одбрану Косова“, што ће подразумевати и Путинову поруку Западу да би „рат са Србијом значио и рат са Русијом“. Представници дипломатских кругова, пак, наводе да ће руски лидер, без сумње, на речима подржати „борбу Србије за Косово“, али да Кремљ неће због Србије заоштравати своје ионако лоше односе са Западом.
Како објашњавају дипломате, Русији није по вољи дугогодишње балансирање Србије између Истока и Запада, и конфронтирала би се са западним државама једино када би се српске власти јасно определиле за „руски загрљај“. Русији би, свакако, одговарало да „тас“ на „српској ваги“ превагне у правцу Москве, с обзиром на „корачање“ Македоније и БиХ према чланству у НАТО-у, као и чињеницу да је Црна Гора већ постала чланица Алијансе, што значи губитак традиционалних упоришта руског утицаја на Западном Балкану.
Еди Рама је, подсетимо, прошлог месеца у Пећи сликовито истакао да ће „Косово и Албанија корачати у будућности као два поносна орла“, и том приликом потписани су бројни споразуми о сарадњи између косовске и албанске владе. Српски званичници због таквих изјава доживљавају Раму као „реметилачки фактор“, али се у дипломатским кулоарима већ месецима уназад спекулише да је и премијер Албаније укључен у преговоре иза кулиса о расплету „косовске драме“.
Најчешће помињано име које, наводно, повезује Вучића, Тачија и Раму јесте Алекс Сорош, заменик председника Управног одбора Фондације за отворено друштво и син на Балкану широко познатог Џорџа Сороша. „Сорош јуниор“ је, тврди се, „радо виђен гост“ и у Београду, и у Приштини и у Тирани.
Да ли ће Американци, који су увелико најавили веће ангажовање у наредној фази преговора о Косову, успети да „помире непомирљиве“, остаје да се види. Како ствари у овом тренутку стоје, минималне су шансе да ће амерички председник Доналд Трамп у 2019. успети да оствари наум из писама Вучићу и Тачију и угости их у наредних неколико месеци у Белој кући поводом потписивања „историјског споразума“. Али, не треба изгубити из вида чињеницу да је „ово овде Балкан“ и да чуда могу увек да се десе, па тако и чудо звано „излазак из косовског лавиринта“ у скорије време.
Извор: danas.rs
